Религиозност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
'''Религиозност''' je индивидуални став о вери и Богу, или веровање у натприродна бића и силе, који је као систем таквих веровања заснован на сазнајном, емотивном и акцијској основи; субјективном доживљају, који у крајњем испољавању може бити и мистичан, и зато тешко подложан емпиријској провери.<ref>Mirko Blagojević, Dragoljub B. Đorđević, ''Religioznost stanovništva Jugoslavije (Delimičan pregled iskustvenih istraživanja)'', Teme, XXIII, br. 1-2, Niš, januar - jun 1999, str. 81 – 94</ref>;
У човековом животу религиозност спада у ред оних појава које захватају најдубље и најинтимније слојеве његове душе и ума, нарочито када је на делу „изворна”, „добра” побожност, а не формална повезаност за религију и цркву. У том смислу религиозна особа се препознаје по његовим својствима, склоностима и манифестацијама, преко којих
== Синоними ==
Богоштовље, убеђење, закон, аман, вероисповед, иман, конфесија, аманет, вера, побожност, вероисповест, верозакон, веровање, канон, црква, култ.<ref>Павле Ћосић и сарадници, ''Речник синонима'', Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1</ref>
== Општа разматрања ==
Дати потпуно одговор на питање, шта је то религиозност, са великом тачношћу, уопште није лако и једноставно. Јер религиозност је једно од најтананијих и најдубљих питања која се тичу људског бића, „смештено” у најинтимнијој сфери
Како, између вере и неверовања, између религиозности и нерелигиозности постоји мноштво специфичних прелазних стања ''човек се често колеба, када је неодлучан, несигуран, сумњичав и непостојан, при чему постоје путеви који из ових стања уздижу до истинске вере, и други путеви који воде у слепо огорчење.'' У том смислу понекад се испод плашта{{цитат|...теоретског неверовања у тајности живи права и дубока религиозност; и, обрнуто, често се иза јарко изражене црквене побожности скрива апсолутно недуховна душа са њеним потпуно безосећајним и бесрчаним психичким механизмима, познатим у науци под именом „наметљиви“ или „панични“…<ref name="Иван А. Иљин" >Иван А. Иљин, ''Поглед у даљину: Књига промишљања и надања'', Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.</ref>|}}
| |||