Табан на фитиљ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
=== Табан на фитиљ ===
[[Датотека:PS8004046.jpg|мини|Рана немачка мускета са табаном на фитиљ.]]
''Табан на фитиљ'' ({{Јез-енгл|matchlock}}) пали барутно пуњење фитиљем, по којем су прве пушке називане ''фитиљачама''. Појавио се у 15. веку на првом ручном оружју ([[аркебуза]] и [[мускета]]). Најпростији табан била је полуга у виду слова "''S"'' која се окретала око попречне осе. Кроз ''ороз'' или ''кокот''<ref>Обе речи значе: '''''петао'''. Ороз'' на турском, а ''кокот'' на архаичном српском језику.</ref> (горњи део полуге) провлачио се фитиљ и причвршћивао завртњем. Пред борбу Фитиљ се палио и тиме је оружје било спремно за дејство. Притиском на горњи део полуге (''обарач'') кокот са запаљеним фитиљем спуштао се и палио припалу (од црног барута) у посебном удубљењу задњег дела цеви (''фаљи'') или у посебној посуди (''чанку''), а одатле је пламен, кроз отвор на задњем делу цеви, палио барутно пуњење у цеви. Сложенији табан имао је ''табанску дашчицу'', ''табански чанак'' са поклопцем (за смештај припале), полуге, ''ороз'' с фитиљем и ''обарачу''
И поред више недостатака (осетљивост фитиља на влагу; отежано пуњење пушке, јер је стрелац морао да носи ватру или запаљен фитиљ; отежано нишањење, због дима од запаљеног фитиља), табан је, у односу на ранији начин паљења припале (приношењем руком усијаног гвожђа, жара, запаљеног труда или фитиља) имао многе предности (проста конструкција, јефтина израда и већа сигурност опаљења), па је задржан све до почетка 18. века, а делимично и у 19. веку.<ref name="ВЕ1" />
=== Табан на коло ===
[[Датотека:Pistola española de llave de rueda s. XVII (M.A.N.) 01.jpg|мини|Шпански пиштољ са табаном на коло с краја 17. века.]]
Табан на коло ({{Јез-енгл|wheellock}}) пали барутно пуњење варницама изазваним трењем назубљеног гвозденог точкића о пирит (кремен). Пушке са таквим табаном добиле су касније назив ''колашице''. Претпоставља се да се појавио почетком 16. века у јужној Немачкој. Састојао се од табанске дашчице, чанка с поклопцем, ороза с кременом, челичног назубљеног точкића, система полуга са опругом и обараче. Точкић је пролазио кроз чанак, а кремен у орозу је налегао на точкић који се кључем навијао за 3/4 круга. Пред гађање се подигне поклопац чанка, наспе припала и спусти ороз с кременом на точкић. Притиском на обарачу точкић се брзо окреће (ланцем или опругом) и својом назубљеном ивицом трља о комад пирита, стварајући тако варнице којима се пали припала у чанку.<ref name="ВЕ1" />
У односу на табан на фитиљ, овакав табан је сигурније палио и није стварао дим, али је имао и неколико крупних недостатака (брзо трошење кремена, често заглављивање точкића од остатака сагорелог барута, скупа израда-због сложености), па је углавном употребљаван само за пушке којим је била наоружана гарда владара и племића и за пиштоље, нарочито у коњици. Да би се обезбедила још већа сигурност опаљења, било је оружја и са два таква табана, или са табаном на коло и табаном на фитиљ.<ref name="ВЕ1" /><br />
== Референце ==
{{рефлист}}
| |||