Северна Америка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 27:
=== Клима ===
Док је највећи део Европе под јаким климатским утицајем океанских ваздушних маса с Атлантика, на северноамеричком континенту планински ланци спречавају јаче продоре океанског ваздуха према унутрашњости. Стога је највећи део Северне Америке изложенији хладном северу и врућем југу. Клима је на северу хладна, поларна и у умереним ширинама снежно-шумска, умерено топла и влажна или сува степска, а у Средњој Америци топла и влажна суптропска. Хладни северни ветрови често доносе хладноћу на југ, док су приобална подручја на југоистоку континента сезонски изложена ветровима разорне снаге (харикени и урагани). Већи део Северне Америке има вегетацију сличну европској. На крајњем северу појас тундре знатно је шири од таквог појаса у Европи, јужније су простране четинарске и листопадне шуме, а сушнији крајеви природно су станиште траве (прерије које одговарају европским степама) или вегетације сличне оној у европском Средоземљу. У низијама Средње Америке раширене су тропске кишне шуме и суптропско биље. У рељефно вертикално рашчлањеним крајевима карактеристични су висински вегетацијски спратови: ''-{tierra caliente}-''(врућа земља, до 600 метара), ''-{tierra templada}-'' (умерена земља, 600-1.800 метара) и -''{tierra fría}-'' (свежа земља, изнад 1.800 метара). Највиши планински врхови, који су већи део године покривени снегом, чине најхладнији појас (''-{tierra helada}-'').<ref name="Америка"/><ref>{{cite web|url=http://home.comcast.net/~rhaberlin/crpptnts.htm|title=Climates Regions of North America|last=Haberlin|work=Peralta|first=Rita D. Colleges, Physical Geography}}</ref>
 
==== Плеистоцена глацијација ====
Током [[плеистоцен]]а територија Северне Америке била је покривена леденим покривачем. Његова површина износила је 11,5 милиона km<sup>2</sup>. Овај ледени покривач био је типски инландајс великог пространства и дебљине. Протезао се од обала [[Атлантски океан|Атлантског океана]] до обала [[Тихи океан|Тихог океана]]. Његова граница почињала је од рта Кода, на обали Атлантика, ишла је преко острва [[Лонг Ајланд|Лонг Ајленд]]а, данашњих савезних држава [[Њу Џерзи]]ја, [[Њујорк (држава)|Њујорк]]а, [[Пенсилванија|Пенсилваније]], [[Охајо|Охаја]], [[Индијана|Индијане]], [[Илиноис|Илионис]]а, [[Мисури]]ја, [[Канзас]]а, [[Небраска|Небраске]], Дакоте и избијала на [[Тихи океан]] у близини [[Ванкувер (острво)|острва Ванкувера]]. Најужнија тачка границе била је у Илионису на 37<sup>о</sup> 30' северне [[Географска ширина|географске ширине]].
 
Три главне глацијалне области глацијације биле су: лабрадорска (на [[Полуострво Лабрадор|полуострву Лабрадор]]), киватинска (западно од [[Залив Хадсон|Хадсоновог залива]], на територији данашње Канаде) и кордиљерска (на [[Стеновите планине|Стеновитим планинама]]). Глацијали на територији Северне Америке носе имена: Небраска, Канзас, Илионис и Висконзин. Ова четири глацијала одговарају гинцу, минделу, рису и вирму на [[Алпи]]ма. Интерглацијали који су их одвајали зову се: афтонски, јармутски и сангамонски.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=418}}</ref>
 
== Становништво ==