Русија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 112:
Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу прелази у поларну, а на већим надморским висинама у планинску. Превладавају густе црногоричне шуме — тајге, са зонама оскудне вегетације — [[тундра]]ма — и зонама трајног [[лед]]а на крајњем северу. [[Руски далеки исток]] има [[Монсунска клима|монсунску климу]].
==== Плеистоцена глацијација ====
Током [[плеистоцен]]а територија данашње Русије била је под леденим покривачем. Јужна граница ове глацијације почињала је ван граница данашње Русије, од данашњег [[Краков]]а ([[Пољска]]), пролазила је западно од данашњег [[Lavov|Лавов]]а ([[Украјина]]), дуж ушћа Орела (48<sup>о</sup> с.г.ш.), западног одсека Средње-руске висије до [[Брјанск]]а и [[Тула|Туле]] (54<sup>о</sup> с.г.ш.), затим скретала на југ до [[Дон]]а (49<sup>о</sup> 33' с.г.ш.), прелазила [[Волга|Волгу]] и [[Кама|Каму]] у горњем току и залазила у пределе западног Сибира.
Глацијације на територији Русије, према Маркову и Герасимову, носе имена: окска, дњепровска, московска и валдајска. Дњепровска глацијација била је најјача, представљена са два џиновска ледника у долинама [[Дњепар|Дњепра]] и Дона (до ширине [[Харков]]а).
У источном Сибиру постојала је планинска глацијација. Главни глацијални центри били су северни Урал, [[Нова Земља|Нова земља]], [[Тајмир]] и северозападни део Средње-сибирског платоа. [[Новосибирска острва]] била су самостални глацијални центар.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=447-448}}</ref>
== Историја ==
| |||