Спарта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 188:
Долазак на спартански престо се одвијао биолошким путем, без обзира на личне способности наследника.<ref name="Carl2-21">Carlier 2005, pp. 21.</ref> Према [[Ксенофонт]]у, син је имао предност у односу на брата иако је брат старији, ако се родио док му је отац био краљ. Краљевско наслеђе у Античкој Спарти се није односило толико на првог сина колико се односило на онога који је рођен када му је отац био краљ, то ће [[Византијско царство|Византијци]] касније означити као ''порфирогенеза''.<ref name="Carl2-21" /> Треба додати да су према Плутарху, Спартанци били доста флексибилни према тумачењу тог правила. Према њему, Спартански краљеви су били изузети од војничког вежбања која су била обавезна њиховим поданицима.<ref>Плутарх, ''«Упоредни животописи: Агесилај»'', 1</ref>
Обавезе спартанских краљева су биле толико војничке колико и религијске. Ксенофонт наводи да је спартански краљ био истовремено и свештеник и војсковођа током војних похода.<ref>Ксенофон, ''«Држава Лакедемонска»'', 13.11</ref> Поред тога, један другог ограничавају, као два [[конзул|конзула] у [[Рим|Риму]]. На почетку су оба краља била војсковође у спартанским војним походима, међутим после једног инцидента у Елеусини, [[506. п. н. е.]] изгласан је закон да само један краљ може да води спартанску војску у поход, док је други био обавезан да остане у Спарти.<ref>Херодот, -{V}-, 75.</ref> На почетку су краљеви бирали где и када ће да крену у поход.<ref name="Her6-56">Херодот, VI, 56.</ref> Током [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] одлуку за рат је доносила спартанска скупштина, Апела,<ref name=autogenerated3>Тукидид, ''«Историја»'', -{I}-, 87</ref> док су од [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] такве одлуке доносили ефори и веће стараца.{{sfn|Lévy|2003|p=153}}
Током војних похода, спартански краљеви су сами доносили одлуке. Према Аристотелу, спартанска монархија је имала наследно војничко вођство.<ref>Аристотел, ''«Политика»'', 1285 a</ref> У рату је краљ имао овлашћења врховног команданта, и могао је да одлучи о [[примирје|примирју]].<ref>Аристотел, ''«Политика»'', 1285 a5-8 κσι b26-28</ref> Спартански краљ је увек ратовао на десној страни фаланге, у првом реду, окружен почасном гардом.<ref name="Her6-56" /> Спартански краљ је у рату полагао право на живот и смрт својих војника, као и над својим поданицима али само уз сагласност ефора.<ref>Тукидид, ''«Историја»'', -{II}-, 4, 36</ref> Спартански краљеви су међутим морали да одговарају ефорима када би се вратили у Спарту после војног похода. Такође, спартански краљеви су били чланови већа стараца заједно са осталих 28 чланова тог већа, који су били из аристократских породица и морали су навршити 60 година живота. На крају, спартански краљеви су били свештеници Лакедемонског [[Зевс]]а или небеског Зевса, и они су придавали јавне жртве боговима.<ref name="Her6-56" />{{sfn|Bury/Meiggs|1975|p=147}}
| |||