Кирил Пејчиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 11:
Пејчиновић је написао три књиге. Прву књигу "Огледало" (1816. године) штампао је у [[Будимпешта|Будиму]], и она у основи представља приручник за свештенике. Ту књижицу иако написана, како пише на њеним корицама - на простом и некњижевном [[Бугарски језик|бугарском језику]] доње [[Мезија|Мезије]], објављена је трудом и трошком српског свештеника Косте Стошића из [[Призрен]]а. Друго дело "Утешение грешним" за које се каже да је само "приведено на прост језик", састављено је од молитви и беседа. Кирил је тражио, 1833. године, новчану помоћ у [[Кнежевина Србија|Србији]], од [[Кнез Милош|кнеза Милоша]], потребну за штампање ове књиге, јер је желео да је штампа у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Мада је Милош подржао Пејчиновића, помоћ је изостала, јер је црквена цензура сматрала да садржи превише [[Турцизми|турцизама]] и народног говора, тако да је књига штампана тек 1840. године код хаџи поп Теодосија Синаитског у [[Солун]]у. Трећа књига "Житије кнеза Лазара" посвећена ктитору манастира Св. цару Лазару - косовском мученику, у којем је аутор живео и умро, је остала у рукопису.
[[Датотека:The tomb of Kiril Pejčinoviḱ.JPG|мини|Оригиналан надпис је срушен од Албанаца. Уместо српског слова Ћ [[македонска азбука]] пише као Ќ.]]
Кирила данас својим просветитељем сматрају поред Македонаца, и [[Бугари]], мада је језик којим је писао подједнако далеко од српског, колико и од [[Македонски језик|македонског]] и бугарског. Он у предговору своје прве књиге наводи да је писана на некњижевном бугарском језику, а обзиром да је у то време у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и на југу [[Србија|Србије]], био доминантан утицај Бугара, то је разумљиво. Бугарски аргумент када је реч о националном својатању, је и подршка "њиховог" штампара архимандрита хаџи Теодосија из
Кирил Пејчиновић је умро 12. марта 1845. године и сахрањен је у порти манастира Лешак. Мермерни споменик са крстом, на којем је уклесан текст који он за живота саставио, уништили су побуњени [[Албанци]].
|