Чедомир Илић (роман) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 32:
[[Датотека:Belgrade - Old Photograph 7.jpg|мини|Стари Београд]]
{{Упозорење}}
Ускоковић прича љубавну причу између Чедомира и Вишње, само што та љубавна прича по правилу има трагичан епилог. Ускоковић настоји да уђе у унутарњиунутрашњи свет својих јунака и да прикаже сву амбивалентност тог света. Жели да се неке од веома старих тема (а најпре тема љубави) на нов начин уводе у причу.
Ускоковићеви јунаци су дошљаци, они у [[Београд]] долазе из унутрашњости и зато се у граду осећају тескобно. Писац говори о човеку који је покидао везе с оним што је исконско и првобитно и зато не успева да стигне до ма ког облика животне среће. Ускоковићеви јунаци су странци у свету и животу, људи који лутају и не успевају да стигну до циља. Љубав Чедомира и Вишње окончава се његовим самоубиством и њеним вегетирањем у сеоској средини. У овом роману Ускоковић је дао снажну слику унутарњегунутрашњег живота својих јунака, служећи се оним обликом приповедања који омогућава да се споји оно што је лирско и оно што се збива у тзв. спољном свету. Захваљујући томе, Ускоковић је овом роману наговестио тенденције које ће до пуног изражаја доћи у прози која је објављивана после Првог светског рата.
Роман Чедомир Илић је на неки начин двојник романа [[Дошљаци]], и основном идејом и општом атмосфером. Илић је врло сродан главном лику Дошљака Милошу Кремићу. Главни женски ликови нису слични, Вишња није нимало слична Зорки из Дошљака. Вишња је студенткиња и врло млада, насупрот Зорки која није ни једно ни друго. Илић је заљубљен у Вишњу и нема ниједног разлога да с њом не жели брак. Вишња је поносита и као да мери сваку реч Илићеву на ваги својих укуса и својих уверења. Илић јој је усадио идеју о школованој и еманципованој жени. Она је његове речи претворила у своја убеђења, а код њега је дошло до преокрета. У једном неконтролисаном тренутку чулне плиме, он је ступио у контакт са хромом Белом. Постао је зет једног министра. Илић је на крају хтео да побегне од Беле, али га Вишња није прихватила и он се одлучио на самоубиство. Иако су оба ова романа љубавни, исто тако су и друштвени романи. Сликају друштво једног времена и личност која би хтела да му се супротстави али је немоћна и без ослонца.<ref name="Cedomir"/><ref name="Dosljaci">Дошљаци : роман / Милутин Ускоковић ; [предговор, избор и редакција Милан Ђоковић]. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Српска књижевна задруга, 1970 (Нови Сад : Будућност). - Роман преосетљивог и неприлагођеног човека: стр: 7-26. - (Библиотека Српска књижевност у сто књига ; књ. 49)</ref>
=== Београдски оквир ===