Апатија — разлика између измена

== Равнодушност у филозофији ==

 

 

Код [[киници|киника]] је равнодушност значила душевни мир<ref name="Filozofijski rečnik"/>. У филозофији [[stoicizam|стоика]], не поседовати ''pathe'' значи не поседовати осећања заснована на погрешним веровањима да је неки предмет довољно важан да би конкурисао врлини.<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> Тако да равнодушност не представља недостатак осећања уопште, већ недостатак оних осећања која човека наводе да врлини ускрати њену праву улогу. Равнодушност за стоике представља највеће добро јер значи ослобођење од [[афект|афеката]] и '''бестрашће'''.<ref name="Филозофски лексикон">Апатија, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> Врлина је мудраца у томе што умом може познати штетност афеката и савладати их, а порочност „будаластог“ у томе што код њега страсти доминирају над умом.<ref name="Филозофски речник"/> У стању бестрашћа мудрац ништа не треба, јер је умом надвладао све пожуде које би га могле одвести у стање страшћа (''патхос''). Равнодушност је, према мишљењу стоика и киника, циљ властитог уздизања и самоваспитања. Човек треба да постане равнодушан према спољним догађањима као и према угодном и неугодном доживљају у свакодневним сусретима с људима, а последица тога је срећан и [[блаженство|блажен]] живот.<ref name="Filozofijski rečnik"/> У филозотији [[скептицизам|скептика]] апатија је стање у којем се суздржавамо од сваког [[суд]]а.<ref name="Филозофски лексикон"/>