Радиоактивност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 75:
Гама-радиоактивност је прелаз између стања више побуђености атомског језгра у стање ниже побуђености или у основно стање, а електромагнетско зрачење високе фреквенције које се притом емитује назива се [[Гама-честица|гама-зрачење]]. Тада се не мењају више атомски ни масени број елемента. За гама-зрачење је утврђено да одговарају '''тврдим''' [[Рендгенски зраци|рендгенским зракама]]. То су доказали [[Ернест Рутхерфорд]] и Е. Н. да Коста Андрад 1914, [[дифракција|дифракцијом]] гама-честица кроз одговарајућу [[Кристална решетка|кристалну решетку]], помоћу које су успели да одреде њихову [[таласна дужина|таласну дужину]]. Према досадашњим мерењима утврђено је да су таласне дуљине гама-честица између 0.000466 [[метар|-{nm}-]] и 0,0428 -{nm}-. Према томе, гама-честице одговарају краткоталасном рендгенском зрачењу, али за разлику од рендгенског зрачења настају у [[Атомско језгро|атомском језгру]].
 
УнутарњаУнутрашња конверзија је процес при којем језгро директрно предаје вишак енергије електрону у унутарњимунутрашњим слојевима атомског омотача. Тај електрон напушта атом, а његово избацивање прати емисија рендгенских зрака. Редни и масени бројеви атома не мењају се.
 
Зрачење настало радиоактивношћу разликује се по продорности, електричном набоју, грађи и по процесима који доводе до емисије. Алфа-зрачење може зауставити папир, бета-зрачење може зауставити алуминијски лим дебео неколико милиметара, а већину гама-зрачења може зауставити десетак центиметара дебела оловна плоча. У магнетском пољу алфа-зраци се савијају као позитивно наелектрисане честице, бета-зраци као негативне или позитивне, а гама-зраци пролазе несметано.