Википедија

Guske — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{друго значење|истоимено насеље|[[Гуска (Ђаковица)|Гуска]]}}
[[Датотека:Anser anser 1 (Piotr Kuczynski).jpg|мини|десно|250px|Divlja guska (''[[Anser anser]]'').]]
{{automatic taxobox
| name = Гуска
| image = Geese Fruggo02.JPG
| image_width = 250п
| image_caption = Гуске
| taxon = Anser
| authority = -{[[Жак Брисон|Brisson]]}-, 1760.
| subdivision_ranks = Врсте
| subdivision =
види текст
| synonyms =
''-{Cygnopsis}-''<br/>
''-{Cycnopsis}-''<br/>
''-{Eulabeia}-''<br/>
''-{Heterochen}-''
}}
'''Пољске гуске''' или '''гуска''' ({{јез-лат|Anser}}) је [[Род (биологија)|род]] [[Птице|птица]] средње величине из породице [[пловке]] (Anatidae). Највећи део ових [[Животиње|животиња]] има склоност ка сезонској миграцији. Гуска се дуги низ година узгаја и као [[Домаћа гуска|домаћа]] животиња.
 
== Списак савремених врста ==
'''Guska''' (množina '''guske''') je zajednički naziv nekoliko vrsta [[Пловуше|plovuša]] iz [[Породица (биологија)|familije]] -{[[Anatidae]]}-. Ovu grupu čine rodovi -{''[[Гуска|Anser]]''}- (siva guska), -{''[[Branta]]''}- (crna guska) i ''[[Chen (род)|Chen]]'' (koji uključuje bele guske); zadnji od koji se često uključuje u rod -{''Anser''}-. Neke ptice, uglavnom povezane sa [[Утве|pegankama]] (utvama), u svojim imenima imaju reč „guska”. Dalji srodnici iz porodice -{Anatidae}- su [[labudovi]], većina kojih je veća od [[Anserini|pravih gusaka]], i [[patke|pataka]], koje su manje.
* [[Дивља гуска]] (''-{Anser anser}-'')
** [[Домаћа гуска]] (''-{Anser anser domesticus}-'')
* [[Лисаста гуска]] ''-{Anser albifrons}-''
** [[Гренландска лисаста гуска]] (''-{Anser albifrons flavirostris}-'')
* [[Мала лисаста гуска]] (''-{Anser erythropus}-'')
* [[Гуска глоговњача]] или велика љигарица (''-{Anser fabalis}-'')
** [[Мала љигарица]] (''-{Anser (fabalis) serrirostris}-'')<ref>Напомена: Према Америчком орнитолошком савезу мала љигарица је посебна врста, а не подврста гуске глоговњаче (велике љигарице).</ref>
* [[Краткокљуна гуска]] (''-{Anser brachyrhynchus}-'')
* [[Индијска гуска]] (''-{Anser indicus}-'')
* [[Кинеска лабудаста гуска]] (''-{Anser cygnoides}-'')
** [[Домаћа гуска]] (''-{Anser cygnoides domesticus}-'')
 
== Угроженост ==
Izraz „guska” pravilnije se koristi za ženku ptice, dok se „'''gusan'''” izričito odnosi na mužjaka. Mlade ptice pre nego što postanu sposobne za let nazivaju se '''birići''' ili '''guščići'''.<ref name=Partridge/><ref>{{cite web |archive-url=https://web.archive.org/web/20081020120740/http://www.askoxford.com/asktheexperts/collective/g/ |url=http://www.askoxford.com/asktheexperts/collective/g/ |title=AskOxford: G |access-date=19 September 2011 |work=Collective Terms for Groups of Animals |publisher=Oxford University Press |location=Oxford, United Kingdom |archive-date=20 October 2008}}</ref>
Због прекомерног лова и уништења станишта неке врсте су мање или више угрожене. Мала лисаста гуска (''Anser erythropus'') и кинеска лабудаста гуска (''Anser cygnoides'') су на црвеној листи означене као рањиве врсте.<ref>IUCN Red List of Threatened Species [http://www.iucnredlist.org/details/22679869/0 Anser cygnoides]</ref>
 
== EtimologijaРеференце ==
{{reflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
Reč „guska” vodi poreklo od [[Праиндоевропски језик|praindoevropskog]] korena, -{''ghans-''}-. U [[Германски језици|germanskim jezicima]], koren reči je dao [[Староенглески језик|staroenglesku reč]] -{''gōs''}- sa množinom -{''gēs''}- i -{''gandres''}- (od čega su nastale sadašnje engleske reči -{''goose''}-, -{''geese''}-, -{''gander''}-, i -{''gosling''}-, respektivno), [[Западнофризијски језик|frizijske]] reči -{''goes''}-, -{''gies''}- i -{''guoske''}-, [[Нови високонемачки|novonemačke]] reči -{''Gans''}-, -{''Gänse''}-, i -{''Ganter''}-, i [[Старонордијски језик|staronordijska]] reč -{''gās''}-. Ovaj termin je isto tako osnova [[Литвански језик|litvanske]] reči -{''žąsìs''}-, [[Ирски језик|irske]] -{''gé''}- (od [[Староирски језик|staroirske]] reči -{''géiss''}-), {{jez-lat-lat|anser}}, [[Старогрчки језик|drevne]] {{jez-grč-lat|χήν}} (-{''khēn''}-), {{jez-hol-lat|gans}}, {{jez-alb-lat|gatë}} (heron), [[sanskrit]]skih reči -{''hamsa''}- i -{''hamsi''}-, [[Фински језик|finske]] -{''hanhi''}-, [[Авестански језик|avestanske]] -{''zāō''}-, {{jez-polj-lat|gęś}}, [[Румунски језик|rumunske]] -{gâscă / gânsac}-, {{jez-ukr-lat|гуска / гусак}} (''guska'' / ''gusak''), {{jez-rus-lat|гусыня / гусь}} (-{''gusyna''}- / -{''gus''}-), [[Чешки језик|češke]] -{''husa''}-, i [[Персијски језик|persijske]] {{Nastaliq|غاز}} (-{''ghāz''}-).<ref name=Partridge>{{Cite book |last=Partridge |first=Eric |authorlink=Eric Partridge |title=Origins: a Short Etymological Dictionary of Modern English |publisher=Greenwich House |year=1983 |location=New York |isbn=0-517-414252 |pages=245–246}}</ref><ref>{{cite book |last=Crystal |first=David |year=1998 |title=The Cambridge Encyclopedia of Language |isbn=0-521-55967-7}}</ref>
* [https://agroplus.rs/serijal-lovstvo-u-vojvodini-59/ О распрострањењу и детерминацији гусака љигарица]
{{Commonscat|Anser}}
 
{{клица-птице}}
== Prave guske (-{Anserini}-) i njihovi srodnici ==
{{Taxonbar}}
[[Датотека:Anser caerulescens CT8.jpg|мини|лево|[[Snow geese|Snežne guske]] u [[Квебек|Kvebeku]], [[Kanada]]]]
[[Датотека:Bütykös lúd - Gergelyiugornya.JPG|мини|[[Кинеска гуска|Kineske guske]], domestikovana forma [[Кинеска лабудаста гуска|labudaste guske]]]]
 
[[Категорија:Гуске|*]]
Tri postojeća [[Род (биологија)|roda]] pravih gusaka su: -{''[[Гуска|Anser]]''}-, siva guska, uključujući i [[Дивља гуска|divlju gusku]], i [[Домаћа гуска|domaće guske]]; -{''[[Chen (род)|Chen]]''}-, bele guske (često uključene u -{''Anser''}-); i -{''[[Branta]]''}-, crne guske, poput [[Канадска гуска|kanadske guske]].
 
Dva roda gusaka ''-{Cereopsis}-'' i ''-{Cnemiornis}-'' samo su preliminarno smeštena u -{Anserinae}-; oni mogu da pripadaju -{[[Tadorninae]]}- ili da formiraju samostalnu podfamiliju -{[[Cereopsinae]]}-: -{''[[Cereopsis]]''}-, [[Cereopsis novaehollandiae|guska Rta Baren]] i -{''[[Cnemiornis]]''}-, praistorijska novozelandska guska. Bilo one, ili verovatnije, guskama-sličan [[Coscoroba coscoroba|koskorobski labud]] su najbliži živi rođaci pravih gusaka.
 
[[Fosil]]e pravih gusaka teško je asocirati sa rodovima. Sve što se može reći je da je njihov fosilni zapis, posebno u [[Северна Америка|Severnoj Americi]], gust i sveobuhvatno dokumentuje mnogo različitih vrsta pravih gusaka koje su postojale od [[miocen]]a, tokom zadnjih [[Мегаанум|10 miliona godina]]. Prikladno nazvana -{''Anser atavus''}- (sa značenjem „progenitor guske”) od pre oko 12 miliona godina imala je još više zajedničkih [[Plesiomorphy and symplesiomorphy|pleziomorfija]] sa labudima. Pored toga, neke ptice slične guskama poznate iz [[subfossil|podfosilnih]] ostataka nađene su na [[Хаваји|Havajskim ostrvima]].
 
Guske su [[Моногамија|monogamne]], i žive u stalnim parovima tokom cele godine; međutim, za razliku od većine ostalih trajno monogamnih životinja, one su teritorijalne samo tokom kratke sezone gnežđenja. Uparene guske su dominantnije i više se hrane, što su dva faktora koja rezultiraju u većem potomstvu.<ref>{{cite journal |last=Lamprecht |first=Jürg |title=Female reproductive strategies in bar-headed geese (''Anser indicus''): Why are geese monogamous? |journal=Behavioral Ecology and Sociobiology |volume=21 |issue=5 |pages=297–305 |publisher=Springer |year=1987 |doi=10.1007/BF00299967}}</ref>
 
== Druge ptica zvane „guske” ==
{{multiple image |align=right |direction=vertical
|image1=Greylag Goose in St James's Park, London - May 2006.jpg |caption1=[[Divlja guska]] u [[Парк светог Јакова, Лондон|parku Sv. Jakova]], [[London]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] |width1=
|image2=Cereopsis novaehollandiae 2.jpg |caption2=-{''[[Cereopsis novaehollandiae]]''}- na ostrvu [[Maria Island|Marija]], [[Australija]] |width2=}}
 
Neke ptica, uglavnom sa [[Southern Hemisphere|južne hemisfere]] se nazivaju „guskama”, većina kojih je u potfamiliji -{[[Tadorninae]]}-. One su:
* [[Neochen jubata|Orinoko guska]], -{''Neochen jubata''}-
* [[Alopochen aegyptiaca|Egipatska guska]], -{''Alopochen aegyptiaca''}-
* Južnoameričke [[Chloephaga|patagonske guske]] iz roda -{''Chloephaga''}-
* [[List of Late Quaternary prehistoric bird species|Praistorijska]] -{''[[Centrornis majori]]''}-
 
Druge:
* [[Ostrugasta guska]] (-{''Plectropterus gambensis''}-), je srodna patagonskim patkama, ali je dovoljno osobena da zaslužuje svoju zasebnu podfamiliju, -{[[Plectropterinae]]}-.
* Plavokrila guska (-{''[[Cyanochen cyanopterus]]''}-) i kejpbarenska guska (-{''[[Cereopsis novaehollandiae]]''}-) imaju sporne afinitete. One pripadaju zasebnim drevnim lozama koje mogu biti srodne sa bilo -{[[Tadorninae]]}-, -{[[Anserinae]]}-, ili su bliže patuljastim patkama (-{[[Anatinae]]}-).
* Tri vrste malih vodenih ptica iz roda -{''[[Nettapus]]''}- su nazvane „pigmejskim guskama”. Postoje indikacije da predstavljaju još jednu drevnu lozu, s mogućim srodnostima sa -{''Cereopsis novaehollandiae''}- ili [[Остругаста гуска|ostrugastom guskom]].
* Rod praistorijskih [[Изумирање|izumrlih]] [[Mergini|morskih pataka]], -{''[[Chendytes]]''}-, se ponekad naziva „ronećim guskama” usled njihove velike veličine.<ref>{{Cite journal|title=New Records and a New Species of Chendytes, an Extinct Genus of Diving Geese |first=Hildegarde |last=Howard |journal=The Condor |volume=57 |issue=3 |year=1955 |pages=135–143 |doi=10.2307/1364861 |jstor=1364861}}</ref>
* Neobična [[svrakolika guska]] je u zasebnoj familiji, -{[[Anseranatidae]]}-.
* [[Блуна|Severna bluna]] je morska ptica koja je takođe poznata kao „solanska guska”, mada ova ptica nije srodna sa tri roda gusaka, niti bilo kojim drugim pripadnikom reda -{[[Anseriformes]]}-.
 
== U popularnoj kulturi ==
 
Izreke o guskama uključuju:
* „Imati gusana” znači detaljno ispitati nešto.
* Zbog starosti „Zakona sive guske” na [[Island]]u verovalo se da guske žive duže od drugih ptica.<ref>Boulhosa, Patricia Press. “The Law of Óláfr inn Helgi.” In ''Icelanders and the Kings of Norway: Mediaeval Sagas and Legal Texts''. Leiden, Netherlands: Brill, 2005.</ref><ref>Byock, Jesse L., ''[https://books.google.com/books?id=A4S6Bnw3HnkC&printsec=frontcover&source=gbs_navlinks_s#v=onepage&q=&f=false Medieval Iceland: Society, Sagas, and Power]'', Berkeley: University of California, 1990</ref><ref>Byock, Jesse L. "Grágás: ''The 'Grey Goose' Law'' in ''Viking Age Iceland'' London: Penguin, 2001.</ref>
 
== Galerija ==
<gallery widths="250px" heights="180px" mode=packed-hover >
Canada goose gosling - natures pics.jpg|Bire kanadske guske
Branta canadensis in flight, Great Meadows National Wildlife Refuge.jpg|Kanadske guske u letu
</gallery>
 
== Reference ==
{{Reflist|30em}}
 
== Literatura ==
{{Refbegin}}
*{{cite book|last=Carboneras|first= Carles |year=1992|chapter= Family Anatidae (Ducks, Geese and Swans) |editor1-last=del Hoyo |editor1-first=Josep |editor2-last=Elliott |editor2-first=Andrew |editor3-last=Sargatal |editor3-first=Jordi|title=[[Handbook of Birds of the World]]. Volume 1: Ostrich to Ducks|pages= 536–629|publisher=Lynx Edicions|location= Barcelona|isbn=84-87334-10-5}}
*{{cite book|last=Terres|first= John K. |author2= [[National Audubon Society]] |year=1991|title=The Audubon Society Encyclopedia of North American Birds|publisher= Wings Books|location= New York|origyear= 1980 |isbn=0-517-03288-0}}
{{Refend}}
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commons category-lat|Geese}}
* -{[http://ibc.lynxeds.com/family/ducks-geese-swans-anatidae Anatidae media] on the Internet Bird Collection}-
 
{{Taxonbar-lat|from=Q82562}}
{{Authority control-lat}}
 
[[Категорија:Гуске]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Guske”