Манастир Рмањ — разлика између измена

м
Враћене измене 78.1.153.182 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
м (Враћене измене 78.1.153.182 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović)
ознака: враћање
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| локација = [[Мартин Брод]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| посвећен = [[Свети Никола]]
}}
 
'''Манастир Рмањ''' у [[Мартин Брод]]у припада [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачкомпетровачкој владичанствуепархији]]. Налази се "Ермањ" на утоку Унца у ријекуреку Уну.<ref>"Дело", Београд 1898. године</ref> Народна предањатрадиција приписује његово подизање [[Катарина Бранковић|Катарини Бранковић]], ћерки српског деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], жени грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]].<ref>[http://www.sozeb.org/index.php?option=com_content&task=view&id=199&Itemid=74 Манастир Рмањ], СОЗ Епархије бањалучке {{ср}}</ref>
 
== ПрошлостИсторија ==
ВјерујеВерује се да име манастира Рмња потиче од праславенске ријечи '''храмина''', што значи обитавалиште. По другом тумачењу име потиче од народног назива за биљку ''камилицу'' (lat. Matricaria L.) рман, рмањ, јармен, титрица, маторњак, здравиш...<ref>Богослав Шулек: "Југославенски Именик биља", Загреб 1879. године</ref>
За манастир Гомионицу такође је већ изнијетизнет став да
потиче из доба пријепре турске окупације, али није свеједно да
ли је основан за вријемевреме или пријепре Јајачке бановине (сл. 86. 1).
Храм је изгледом повезан са Рмњем, Крупом и Крком (сви
би могли бити из 14. стољећастолећа), а сличност се састоји пријепре
свега у четири ступца у броду и још два у припрати, у куполи и одсуству пиластара (М. Шупут 1991).
 
[[Датотека:Martin Brod, pravoslavny klaster Rmanj z 15. stol.jpg|мини|200п|Рмањ]]
 
Први поуздани подаци о постојању манастира Рмањ су из [[1443]]. године, у време српских сеоба услед турских притисака у којима су учествовали и монаси из манастира. Рмањ је био сједиштеседиште [[митрополија дабробосанска|дабробосанске митрополије]] у другој половини [[16. вијеквек|16.]]а и првој половини [[17. вијеквек]]а. У њему је за то вријемевреме столовало десет владика. За вријеме владике Теодора 1615. године, основана је богословија из манастира Рмња у манастиру Крки у Далмацијимитрополита. Ту је [[1621]]. године писано Толковано јеванђеље, а тада је и црква покривена, у вријемевреме настојатељаигумана свештеноинокајеромонаха Саве. За вријемевреме новог настојатељаигумана Михаила храм је паплочанпатосан 1632-1633. године. Исте [[1633]]. године ту су писани светитељски тропари и кондаци.<ref>"Источник", Сарајево 31. јануар 1904. године</ref> Манастир је страдао и био рушен од стране Турака [[1638]]. и [[1661]]. године. Тада се братство исељавало на просторетериторију [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]], гдјегде су основали [[манастир Лепавина|манастир Лепавину]] и обновили Марчу. Манастир је обновљен средином [[18. вијек]]авека са дозволом султановом, а обезбједиогарантована му је и сигурност. Турски султан Махмуд I (1730-1754) издао је [[1732]]. године ферман манастиру, по којем се штити његова имовина и права од "непозваних насртаја".<ref>"Источник", Сарајево 1904. године</ref>
Први поуздани подаци о постојању манастира Рмањ су из [[1443]]. године, у вријеме српских сеоба услед турских притисака у којима су учествовали и монаси из манастира, те се спомињу у битисању манастира Рмањ у 1498. години, када су му војводе „Петар, Петрашин и Вукдраг“ даривале скупоцјену Богородичину изобразбу.
Рмањ је био сједиште [[митрополија дабробосанска|дабробосанске митрополије]] у другој половини [[16. вијек]]а и првој половини [[17. вијек]]а. У њему је за то вријеме столовало десет владика. За вријеме владике Теодора 1615. године, основана је богословија из манастира Рмња у манастиру Крки у Далмацији. Ту је [[1621]]. године писано Толковано јеванђеље, а тада је и црква покривена, у вријеме настојатеља свештеноинока Саве. За вријеме новог настојатеља Михаила храм је паплочан 1632-1633. године. Исте [[1633]]. године ту су писани светитељски тропари и кондаци.<ref>"Источник", Сарајево 31. јануар 1904. године</ref> Манастир је страдао и био рушен од стране Турака [[1638]]. и [[1661]]. године. Тада се братство исељавало на просторе [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]], гдје су основали [[манастир Лепавина|манастир Лепавину]] и обновили Марчу. Манастир је обновљен средином [[18. вијек]]а са дозволом султановом, а обезбједио му је и сигурност. Турски султан Махмуд I (1730-1754) издао је [[1732]]. године ферман манастиру, по којем се штити његова имовина и права од "непозваних насртаја".<ref>"Источник", Сарајево 1904. године</ref>
 
Обновљени манастир Рмањ био је кроз скоро читав [[18. вијеквек]] живактиван православни манастир у [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]]. Посвећен је [[Свети Никола|Св. Николи]] и налази се под турском влашћу. Сачувао се све до [[1785]]. године, када трпи нападе од турске стране; конаци су порушени, али је храм некако опстао. Манастир је опустошен од Турака, у ствари ратне [[1788]]. године, када су се иноцикалуђери разбјеглиразбегли по осталим манастирима. ПосљедњиПоследњи настојатељигуман био је Василије Црнобрња, који се склонио у мјестоместо [[Срб]].<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1. јануар 1891. године</ref> У првој половини [[19. вијеквек]]а манастир је заиста без [[монах]]а.
 
Манастирско братство су предводили крајем [[18. вијек]]авека настојатељиигумани: Теофил Боровина (умро 1780), Нил Бубаловић (од 1780), Василије Црнобрња (рукоположен 1773., умро 1811. године у Србу) и десетак инокакалуђера.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1896. године</ref> ИноциКалуђери манастира Рмањ (Хрмањ) послали су 20. децембра 1780. године писмо горњокарловачком владици [[Петар Петровић|Петру Петровићу]]. У њему помињу царске повластицепривилегије дате манастиру (биће 1732.), које је покојни настојатељигуман Боровина дао на чување владициепископу [[Данило Јакшић|Данилу Јакшићу]]. Тражили су да владика Петровић помогне да им се ти важни папири - писма, врате у посједпосед, јер су небрижњиво чувани - виђени у Карловцу.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године</ref>
 
Напуштени манастир је обновљен и оспособљен за монашки живот залагањем и новчаномматеријалном потпором, трговца из Босанског Грахова Гавра Вучковића уз помоћ бројних приложника до Успења 1865. године. Газда Гавро је као народни представник, претходно од турског султана, 1863. године измолио дозволу за оправку.
 
Беговска породица Куленовић искористила је слом [[невесињска пушка|устанка 1875.]] године да би поново оскрнавиладевастирала манастир. Манастир је био спаљен 15. августа 1875. године "лицем на Велику Госпојину". Тада је Рмањ посјетиопосетио чувени енглески археолог [[Артур Еванс]], који у својим "Илириским писмима" описује српске вође и главаре, као и њихово саборовање поред манастирског храма. Опет обновљени Рмањ освећује 6. августа [[1883]]. године [[Сава Косановић (митрополит)|владикамитрополит Сава Косановић]].
 
Описан је подробнодетаљно манастир 1894. године. Неколико стотина метара од манастира опстала је стара округла, каменом озидана кула истог имена као и манастир. Са западне стране цркве подигнут је дрвени звоник, а између њега и храма постојао је квадратни простор "надвод са шиндомшимлом покривен". Неколико корака близу цркве подигнута је манастирска кућа за стан свештеника црквене општинепарохије Рмањске. Изнад улаза у цркву, над вратима је на гвозденој плочи била насликана изображењеикона заштитника Св. Николе, висока један метар. Сви црквени зидови су били кречом бело окречени.
 
Године 1905. Рмањ се налази у владичанствуепархији бањалучкој и бихаћкој, у областипротопрезвирату Петровачком.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref> Манастир је живактиван до [[1941]]. године када у њему од стране [[Усташа]] страда [[Православље|православни]] [[свештеник]], [[протојереј]] [[Милан Поповић (свештеник)|Милан Поповић]], који је служио у манастиру. На [[Велики четвртак]] [[1944]]. године манастир Рмањ је бомбардовао нацистички [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]], будући да се ту налазила партизанска болница. Рмањ је уништен до подлогатемеља, а заувијекзаувек су несталинестале многимноге стјенописифреске. Манастир је стајао разорен до обнављања [[1974]]. године на залагање далматинског владикеепископа [[Стефан Боца|Стефана Боце]].
 
== Обнова храмаманастира ==
По доласку на столицутрон владикеепископа епархије бихаћко-петровачке Епископа Хризостома Јевића отпочиње рад на потпуној обнови манастира Рмањ и монашког живота у њему. Конаци манастира Рмањ су освећени [[1993]]. године, али су због [[Распад СФРЈ|ратних дешавања на просторима бивше Југославије]] усељени тек [[2006]]. године. У јесен [[1995]]. године манастир је био миниран и оскрнављен од стране [[Oružane snage Republike Hrvatske|Оружаних снага Републике Хрватске]]. У току [[операција Олуја|операције Олуја]], августа 1995. године, братство је морало да напусти манастир. Братство се вратило [[1998]]. године када је почела обнова и поправкесанација, кров манастирске цркве је био упропаштен, а стручњаци за експлозив из британских снага у саставу [[СФОР]]-а разминирали су цркву.
 
[[Манојло Грбић]] у „Карловачком владичанству” од 171. странице па на даље подробнодетаљно пише о њему познатим чињеницима о повијестиисторији ове свете обитељи (издање 1990. г., Топуско, у једној књизи су репринт издање, све три, а ово је у првој).
 
== Види још ==
* [[Мартин Брод]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
* [https://www.rastko.rs/cms/files/books/5630cb0ba9b76 Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије]
* [http://www.tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=179:manastrirmanj&catid=3:petrovackaeparhija&Itemid=4 Тромеђа - Манастир Рмањ]
* [http://www.svetidimitrije.no/crkva/srpski-manastiri/33-manastir-rmanj.html]
* [http://www.sozeb.org/index.php/manastir-rmanj]
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/17-manastir-rmanj]
 
{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}
 
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке|РмањР]]
[[Категорија:Град Бихаћ]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Федерацији Босне и Херцеговине|Рмањ]]