Епископ канадски Георгије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
| Архијерејски чин = [[епископ]]
| Титула = ''умировљени епископ канадски''
| Сједиште = [[Милтон (Онтарио)|Милтон]]
| Године службе = [[1984]]—[[2015]].
| Претходник =[[Христофор Ковачевић|Христофор (Ковачевић)]] <small>(администратор)</small>
Ред 27:
Рођен је на [[Ђурђевдан]], [[6. мај]]а у селу [[Црњелово Горње|Горње Црњелово]] код [[Бијељина|Бијељине]] од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат [[Константин Ђокић|Константин]] је умировљени [[Епархија средњоевропска|владика средњоевропски]], брат Љубомир свештеник у [[Вршани (Бијељина)|Вршанима]] код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у [[Манастир Тавна|манастиру Тавни]].
 
Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у [[Манастир Острог|манастиру Острогу]] у време када је управник и професор био [[јеромонах]] [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј Гавриловић]], потоњи [[патријарх српски]]. Ђаци исте генерације били су и [[Епархија британско-скандинавска|епископ британско-скандинавски]] [[Доситеј Мотика|Доситеј]], [[Епархија шумадијска|епископ шумадијски]] [[Јован Младеновић|Јован]] и [[Епархија ваљевска|епископ ваљевски]] [[Милутин Кнежевић|Милутин]]. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Богословију у СремскмСремским Карловцима]] и [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]] у Београду[[Београд]]у.
 
=== Епископ ===
Као [[синђел]], изабран је за [[епархија канадска|епископа канадског]] (епархија која се простире од [[Атлантски океан|Атлантског]] до [[Тихи океан|Тихог океана]]) [[16. мај]]а [[1984]]. године. Блаженопочивши [[Патријарх српски Герман|патријарх српски Герман]] га је хиротонисао 8. јула 1984. у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви у Београду]] уз садејство [[Епархија тимочка|епископа тимочког]] [[Милутин Стојадиновић|Милутина]] и [[Епархија зворничко-тузланска|епископа зворничко-тузланског]] [[Василије Качавенда|Василија]]. Устоличен је у Цркви светог оца Николе у Хамилтону на дан [[Покров Пресвете Богородице|Покрова Пресвете Богородице]] [[14. октобар|14. октобра]] исте године. Устоличење је извршио [[Епархија источноамеричка|епископ источноамерички и канадски]] [[Христофор Ковачевић|Христофор]] и том приликом званично предао епархију канадску.<ref>[https://www.novine.ca/ms/www.novine.ca/starevesti/intervju/intervju70.html Двадесет година на челу српске цркве у Канади („Новине Торонто”, 8. октобар 2004.)]</ref>
 
Био је члан централног тела за изградњу [[Храм Светог Саве у Београду|Храма Светог Саве]] у Београду.
Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први [[Српска православна црква|српски]] [[манастир светог Преображења Господњег]] у [[Милтон (Онтарио)|Милтону]] који је круна градитељског рада владике Георгија. Владика је и оснивач Савезног [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]], довео је у [[Канада|Канаду]] петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист „Источник” (лист је назван у част „Дабробосанског Источника” који је у 19. веку излазио у [[Сарајево|Сарајеву]]), издавачку делатност епархије и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.
 
Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први [[Српска православна црква|српски]] [[манастир светогСветог Преображења Господњег]] у [[Милтон (Онтарио)|Милтону]] који је круна његовог градитељског рада владике Георгија. ВладикаОсновао је и оснивач СавезногСавезно [[Коло српских сестара|КолаКоло српских сестара]], довео је у [[Канада|Канаду]] петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист „Источник”и (листиздавачку делатност епархије „Источник”{{напомена|Лист је назван у част „Дабробосанског„[[Митрополија дабробосанска|Дабробосанског]] Источника” који је у 19. веку излазио у [[Сарајево|Сарајеву]]), издавачку делатност епархије}} и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.
Владика Георгије је био први епископ обновљене [[Епархија милешевска|епархије милешевске]] у периоду од 1992. до 1994. године. У години када је обележавана тридесета година владике на челу епархије канадске,<ref>[https://www.novine.ca/intervju/njegovo-preosvestenstvo-vladika-georgije Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014.)]</ref> одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски [[Филарет Мићевић|Филарет]] након заједничке служве у [[Манастир Милешева|Милешеви]] 1. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/osveshtana_renovirana_crkva_brvnara Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014.)]</ref>
 
Владика Георгије је био први епископ обновљене [[Епархија милешевска|епархије милешевске]] у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске). У години када је обележавана његова тридесета година владике на челу епархије канадске,<ref>[https://www.novine.ca/intervju/njegovo-preosvestenstvo-vladika-georgije Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014.)]</ref> одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски [[Филарет Мићевић|Филарет]] након заједничке служве у [[Манастир Милешева|Милешеви]] 1. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/osveshtana_renovirana_crkva_brvnara Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014.)]</ref>
 
После бројних притужби од стране свештенства и верника, [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод СПЦ]] привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_15 СПЦ – Саопштење за јавност]</ref> Одлуку о разрешењу потврдио је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] 20. маја 2015. године.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_20_maj_2015_godine Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015.)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Sabor-razresio-vladiku-Georgija.sr.html Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015.)]</ref>