Сатрап — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: tl:Satrapa |
м Разне исправке |
||
Ред 7:
==Персијски сатрапи==
Широка примена сатрапија, или провинција, датира из периода првог Персијског краљевства под [[Кир Велики|Киром Великим]], од око 530. године п. н. е. Међутим, провинцијска организација потиче из медијске ере, највероватније од 648. године п. н. е.
Све до освајања Медије од стране Кира Великог, медијски владари су управљали покореним територијама као провинцијама преко „краљева-штићеника“ и гувернера. Основна разлика је у томе што је концепт краља у персијској култури био недељив од божанског – божански ауторитет давао му је сва права и био уређен „божанским правима краља“. Двадесет сатрапа Кира Великог никада нису били краљеви већ подкраљеви (вицекраљеви), који су владали у његово име. У одређеним политичким околностима многи од њих су користили и најмању прилику како би себи обезбедили моћ независно од краља. [[Дарије I]] је уобличио организацију сатрапија повећавши њихов број на 23 и установио стални годишњи порез.
Ред 21:
С обзиром да су провинције велике империје настајале као резултат континуираних освајања (матична територија је имала посебан статус и била изузета од плаћања провинцијског пореза), сатрапије су најчешће биле у границама бивших, покорених држава или етно-религијских идентитета. Једни од кључних разлога успеха Ахеменида, као једне од светских империја које су најдуже опстале на историјској сцени, били су њихова отвореност и толеранција према културама и религијама покорених народа. У том смислу, препознатљива персијска култура била је највише на удару настојања Великог краља да делове култура свих својих поданика стопи у нови империјални стил, што се посебно одразило на изглед главног града [[Персеполис]]а.
Кад год би централна власт у империји ослабила, сатрап је посезао за практичном независношћу тиме што би супротно свим правилима преузимао улогу заповедника над војском. Побуне сатрапа постале су учесталије од средине 5. века п. н. е. Велики узурпатор Дарије I, током своје владавине између 521. и 485. г. п. н. е., опирао се широко распрострањеним побунама, а под [[Артаксеркс II|Артаксерксом II]] (владар Персије од 404. – 358. г. п. н. е.) више пута је долазило до отворених побуна у већем делу Мале Азије и Сирији. До последњих великих побуна дошло је за време владавине [[Артаксеркс III|Артаксеркса III]] (343. – 338. г. п. н. е.). Безуспешно покушавајући да сачува Персију од грађанског рата погубио је све своје рођаке, повратио војном силом египатску сатрапију, али ипак на крају убијен од стране свог министра.
==Хеленистички сатрапи==
| |||