Област — разлика између измена

4.381 бајт уклоњен ,  пре 1 године
премештено у одговарајући чланак
м
(премештено у одговарајући чланак)
 
{{Друге употребе}}
'''Област''' је део неке [[територија|територије]] издвојен приликом [[регионализација|регионализације]] по неком карактеристичном обележју:
'''Област''' је [[територија]] која чини целину у погледу рељефа, климе и других физичкогеографских елемената.<ref>{{cite book |title=Речник српскога језика |date=2011 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=832}}</ref> Област може бити издвојена приликом [[регионализација|регионализације]] по неком карактеристичном обележју:
* природни/[[географија|географски]] ([[Посавина]]),
* [[историја|историјски]] ([[Рашка област]]),
* етнички ([[Квебек]]).
 
Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У [[Бугарска|Бугарској]] и [[Русија|Русији]] „област“ је административно-територијална јединица.
 
== Области у Југославији ==
[[Датотека:AdminSRB49.PNG|мини|десно|220п|Подела [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]] на области 1949-1951. године.]]
{{Посебан чланак|Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|Области ФНРЈ}}
У [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују [[бановине Краљевине Југославије|бановине]]. У то време у Југославији је било 33 области.
 
У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана [[Косово и Метохија|Аутономна Косовско-метохијска област]] и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У [[Хрватска|Хрватској]] су 1945. године формиране области [[Далмација]] и [[Славонија]], као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у [[Црна Гора|Црној Гори]] образују области као административне јединице и било их је 23, и то у [[Словенија|Словенији]]: Горишка (седиште [[Нова Горица]]), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште [[Сплит]]) Загребачка, Карловачка, [[Осјечка област (1949-1951)|Осјечка]] (Славонска) и Ријечка (Истарска); у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у [[Република Македонија|Македонији]]: Битољска, Скопска и Штипска и у [[Србија|Србији]]: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште [[Зајечар]]) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.
 
== Српске аутономне области ==
{{Посебан чланак|Српска аутономна област}}
'''Српска аутономна област''' или скраћено '''САО''' је назив за српске аутономне територијалне заједнице у [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватској]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у току процеса [[Распад СФРЈ|распадања Југославије]].
 
== Види још ==
* [[Регија]]
* [[Крај]]
* [[Области Русије|Руске области]]
* [[Области Бугарске|Бугарске области]]
* [[Статистичке области Републике Македоније]]
* [[Административна подела Украјине]]
* [[Административна подела Белорусије]]
 
== ЛитератураРеференце ==
{{reflist}}
* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултете, Београд
 
 
{{клица-географија}}
 
[[Категорија:Области| ]]