Босански санџак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 102:
Освајања на почетку владавине [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] (1520-66) довела су и до промена у организацији војске. Ширењем територије увећавао се и број спахија, који су исламизацијом постали верски хомогенији, постигнутим успесима и стеченим пленом смелији и моћнији, а јачањем централне власти дисциплинованији. Упоредо и старешине [[Власи (друштвена класа)|Влаха]] превођене су у [[Spahija|спахије]] (''кнезови'', ''војводе'', ''[[примићур]]и'', ''легатори'', ''катунари'' и ''теклићи''<ref>Гласници.</ref>), док је основна маса Влаха, после укидања привилегија, постепено сведена на степен [[Раја|раје]], што је имало за последицу пребегавање на [[Хабзбуршка монархија|аустријску територију]], где ће, касније, постати [[Хрватска војна крајина|снажна брана]] даљем турском напредовању и стална опасност за њихове западне границе. Од првих деценија 16. века спахијском војском по [[Вилајет|вилајетима]] командовале су и даље спахијске [[Субаша|субаше]], које нису биле више непосредно потчињене [[Санџакбег|санџакбегу]], већ [[Алајбег|алајбегу]]. У то време у Босни су реорганизовани неки стари војнички редови и устројени нови: [[азапи]] и [[Фарис|фариси]] као посаде тврђава, и [[ђонулије]], [[бешлије]] и [[делије]] као граничари.<ref name="ВЕ3"/>
== Улога Босне у даљим турским освајањима ==
После освајања Јајца, Турци су наставили са упадима у Хрватску. Знатне снаге из Босне учествовале су у [[Опсада Беча (1529)|походу на Беч]] 1529, а у походу 1532. било их је око 10.000 (по Хамеру 100.000, што је многоструко преувеличано). Користећи се несређеним приликама у Хрватској и Славонији, током грађанског рата између присталица [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I Хабзбурга]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] за краља Угарске (1527-40), ''[[Gazi Husrev-beg|босански санџакбег]]'', пошто је претходно заузео [[Славонски Брод|Брод на Сави]], [[Кобаш]] у Босни, [[Стари град Добор|Добор]], [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и друге градове, продро је у другој половини 1536. у [[Славонија|Славонију]] и у садејству са ''[[Бали-бег Малкочоглу|смедеревским санџакбегом]]'' заузео многе градове славонске властеле, а 27. јануара 1537. освојио је [[Пожега (Славонска)|Пожегу]] и Пожешку котлину. Ускоро затим, 27. марта 1537, босанске и херцеговачке чете заузеле су [[Клис]], чуме је учињен крај мађарској власти јужно од [[Велебит|Велебита]]. На предлог [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бега]], Порта је одобрила оснивање [[Клишки санџак|Клишког санџака]] (од нахија северозападне Босне, Далмације, Крбаве и Лике). Исте године краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] покушао је да протера Турке из Славоније, али су његове снаге претрпеле пораз ([[Кацијанеров поход]]). Ускоро затим Турци су безуспешно опседали Костајницу и Зрин, заузели Дубицу, Јасеновац и Новску, а у Длмацији Надин и Врану. Од освојених области формиран је у Славонији 30. јануара 1538. [[Пожешки санџак]].<ref name="ВЕ3"/>
У рату са Аустријом 1541-45, снаге босанског и клишког санџакбега освојиле су подручје источне и средње Славоније до Пакраца; новоосвојено подручје укључено је у Пожешки и Босански санџак. Турски продори преко доњег тока Уне били су привремено успорени организацијом [[Хрватска војна крајина|Војне крајине]], али већ 1556. босански Малкоч-бег заузео је Костајницу и Новиград, на великом делу Уне створио пролаз за провале у долину Купе. Уз то, до краја рата Турци су опустошили Покупје, Поуње и Славонију, а босански санџакбег [[Мустафа Соколовић]] освојио је 1565 Крупу. Исте године кренуо је према Крижевцима, али га је бан [[Петар Ердеди]] [[Битка код Обрешке |поразио код Обрешке]]. Соколовић се 1566. истакао са турским босанским одредима у борбама код Сигета, због чега је постављен за будимског пашу.<ref name="ВЕ3"/>
У турско-млетачком рату 1570-74. Млечани су продрли у Клис уз помоћ ускока, али су морали ускоро да га напусте. Турци су проширили власт и на Равне котаре, а од Лике, Крбаве и новоосвојених области основали су између 1578. и 1580. Лички (Крчки) санџак, настављајући касније тешке борбе у [[Хрватска крајина|Хрватској крајини]]. У међувремену, босански санџакбег [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-паша Соколовић]] поразио је 1575. хрватске снаге [[Битка код Будачког|код Будачког]]. Он је само у 1576. извео 50-60 провала у Хрватску нападајући највише градове у Бихаћкој крајини, и освојио Бужим и Цазин, 1577 Кладушу, Острожац и Зрин, а 1578. Дрежник.<ref name="ВЕ3"/>
== Види још ==
| |||