Босански санџак — разлика између измена

=== Оснивање Босанског санџака ===

{{главни|Пад Босне}}

После [[Пад Србије (1459)|пада Србије (1459)]] на правцу главног турског надирања налазила се [[Краљевина Угарска (1000—1526)|краљевина Угарска]], али је претходно требало покорити Босну да би се осигурао леви бок (према [[Млетачка република|Млетачкој републици]] и [[Хабзбуршко-османски ратови|хабзбуршкој Аустрији]]). Упутивши јаке коњичке снаге преко [[Дунав|Дунава]] у јужну Угарску, султан [[Мехмед II Освајач]] је са главнином у пролеће 1463. продро у Босну преко [[Скопље|Скопља]], [[Косово Поље|Косова]] и [[Сјеница|Сјенице]]. Због продора турских помоћних снага све до [[Темишвар|Темишвара]], угарске снаге нису могле да се ангажују у одбрани Босне, у којој су Турци, због расула које је завладало међу феудалцима и њиховом војском, освојили за кратко време преко 100 градова (тврђава), међу којима [[Бобовац]], [[Травник]], [[Јајце (град)|Јајце]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]]. Упоредо са освајањем Босне, Турци су заузели и знатан део територије [[Херцег Стефан|херцега Стефана]], који се с војском склонио у приморје. [[Краљевина Босна|Босанска држава]] уништена је за око 6 недеља, а краљ [[Стефан Томашевић]] и најистакнутији великаши побијени. У градовима су Турци оставили своје посаде, а главнина војске се повукла, а са њом и снаге из [[Херцеговина Светог Саве|Херцеговине]], што је омогућило херцегу Стефану са синовима [[Влатко Херцеговић Косача|Влатком]] и [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславом]] да запоседне изгубљене области.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=765}}</ref>