Босански санџак — разлика између измена

== Стабилизација турске власти у Босни и њено ширење до почетка 16. века ==

=== Угарско-турски ратови ===

Да би могли наставити експанзију у [[Панонска низија|Панонску низију]], Турци су настојали да разбију линију мађарске одбране од [[Београдска тврђава|Београда]] до [[Јајце|Јајца]]. Они су наставили са све чешћим провалама у Хрватску, [[Славонија|Славонију]], Далмацију, [[Крањска|Крањску]], [[Корушка|Корушку]] и [[Војводина Штајерска|Штајерску]]. У полеће 1480. босански санџакбег ''Дауд'' продро је с јачим снагама преко Хрватске у Штајерску, а одатле у Мађарску, опљачкавши успут територију све до [[Ђер|Ђера]]. Исте године краљ [[Матија Корвин]] је у јесен упутио одред од 3.000 до 4.000 људи под командом хрватско-далматинског бана ''Ладислава Егерварија'', јајачког бана ''Петра Дојчина'' и српског деспота [[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњеног Вука]], који су долином [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и преко Јајца неочекивано упали у [[Сарајево]]. Турске снаге под командом босанског санџака ''Хаџи-бега'' ({{јез-тур|Haği}}) поново су 1483. продрле у Хрватску и Крањску до Корушке, али при повратку потучене су од хрватских снага 29. и 30. октобра у [[Брод Зрински на Уни|боју код Брода Зринског на Уни]]; наредне године поновљен је турски упад у Хрватску. Босански санџакбег ''Скендер-паша'' 1491. користећи се неслогом између великаша у Хрватској, продро је у Крањску, али је на повратку поражен од хрватских трупа у [[Битка код Удбине|боју код Удбине]]. Ради освете за пораз код Удбине, нови босански санџакбег ''Јакуб'' предузео је у лето 1493. велику [[Акинџије|акинџијску]] провалу (ангажујући и акинџије из Србије, Македоније и [[Тракија|Тракије]]). Пошто је претходно безуспешно напао Јајце са 8.000 коњаника, провалио је у Хрватску, Крањску и Штајерску. На повратку, он је у [[Битка на Крбавском пољу|бици на Крбавском пољу]] 1493. тешко поразио хрватску феудалну војску. После тога [[Лика]] и [[Крбава]] са суседним далматинским крајем и приморским залеђем остали су скоро без одбране, што је Турцима олакшало да изврше низ продора у аустријске земље 1493-95. Због [[Млетачко-турски ратови|турско-млетачког рата]] (1499-1502) ''босански санџакбег'' настојао је у то време да очува мир на хрватско-мађарској граници. Међутим, при продору ''Скендер-паше'' у северну Далмацију 1499, страдали су и хрватски градови, што је био повод да и хрватске снаге упадну у Босну и разоре [[Андрићград|Каменград]]. Због уласка Угарске у у рат против Турске не страни Млетачке републике (1500), Турци су крајем 1501. и половином 1502. безуспешно опседали Јајце. Средином 1503. Турци и Мађари закључили су седмогодишње примирје, по којем су [[Jajačka banovina|Јајачка бановина]] са Јајцем, [[Звечај|Звечајем]] и [[Бања Лука|Бањалуком]], и [[Усора (област)|Усора]] са Сребреником, остали и даље у мађарским рукама, а Турци су задржали Каменград, [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], [[Венчац]] и [[Комотин]].<ref name="ВЕ3" />

=== Пад Сребреничке бановине ===

После освајања Јајца, Турци су наставили са упадима у Хрватску. Знатне снаге из Босне учествовале су у [[Опсада Беча (1529)|походу на Беч]] 1529, а у походу 1532. било их је око 10.000 (по Хамеру 100.000, што је многоструко преувеличано). Користећи се несређеним приликама у Хрватској и Славонији, током грађанског рата између присталица [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I Хабзбурга]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] за краља Угарске (1527-40), ''[[Gazi Husrev-beg|босански санџакбег]]'', пошто је претходно заузео [[Славонски Брод|Брод на Сави]], [[Кобаш]] у Босни, [[Стари град Добор|Добор]], [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и друге градове, продро је у другој половини 1536. у [[Славонија|Славонију]] и у садејству са ''[[Бали-бег Малкочоглу|смедеревским санџакбегом]]'' заузео многе градове славонске властеле, а 27. јануара 1537. освојио је [[Пожега (Славонска)|Пожегу]] и Пожешку котлину. Ускоро затим, 27. марта 1537, босанске и херцеговачке чете заузеле су [[Клис]], чуме је учињен крај мађарској власти јужно од [[Велебит|Велебита]]. На предлог [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бега]], Порта је одобрила оснивање [[Клишки санџак|Клишког санџака]] (од нахија северозападне Босне, Далмације, Крбаве и Лике). Исте године краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] покушао је да протера Турке из Славоније, али су његове снаге претрпеле пораз ([[Кацијанеров поход]]). Ускоро затим Турци су безуспешно опседали Костајницу и Зрин, заузели Дубицу, Јасеновац и Новску, а у Длмацији Надин и Врану. Од освојених области формиран је у Славонији 30. јануара 1538. [[Пожешки санџак]].<ref name="ВЕ3" />

=== Лички санџак ===

У рату са Аустријом 1541-45, снаге босанског и клишког санџакбега освојиле су подручје источне и средње Славоније до Пакраца; новоосвојено подручје укључено је у Пожешки и Босански санџак. Турски продори преко доњег тока Уне били су привремено успорени организацијом [[Хрватска војна крајина|Војне крајине]], али већ 1556. босански Малкоч-бег заузео је Костајницу и Новиград, на великом делу Уне створио пролаз за провале у долину Купе. Уз то, до краја рата Турци су опустошили Покупје, Поуње и Славонију, а босански санџакбег [[Мустафа Соколовић]] освојио је 1565 Крупу. Исте године кренуо је према Крижевцима, али га је бан [[Петар Ердеди]] [[Битка код Обрешке |поразио код Обрешке]]. Соколовић се 1566. истакао са турским босанским одредима у борбама код Сигета, због чега је постављен за будимског пашу.<ref name="ВЕ3" />

 

У турско-млетачком рату 1570-74. Млечани су продрли у Клис уз помоћ ускока, али су морали ускоро да га напусте. Турци су проширили власт и на Равне котаре, а од Лике, Крбаве и новоосвојених области основали су између 1578. и 1580. Лички (Крчки) санџак, настављајући касније тешке борбе у [[Хрватска крајина|Хрватској крајини]]. У међувремену, босански санџакбег [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-паша Соколовић]] поразио је 1575. хрватске снаге [[Битка код Будачког|код Будачког]]. Он је само у 1576. извео 50-60 провала у Хрватску нападајући највише градове у Бихаћкој крајини, и освојио Бужим и Цазин, 1577. Кладушу, Острожац и Зрин, а 1578. Дрежник.<ref name="ВЕ3" />

=== Последња турска освајања и стабилизација границе ===

Аустријанци су предузели противофанзиву према [[Бихаћ|Бихаћу]] 1578, али су претрпели неуспех ([[Кевенхилерова акција (1578)]])<ref name="ВЕ3" />. Две године касније хрватске трупе поразиле су [[Пожешки санџак|пожешког санџакбега]] [[Битка код Грабровника|код Грабовника]] и 1584. [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхат-пашу]] на повратку из Крањске [[Битка код Слуња (1584)|код Слуња]]. Наредне године Ферхат-паша безуспешно је покушао да освоји Бихаћ, а 1586. [[Списак банова Далмације и Хрватске, односно Славоније|банско]]-[[Хрватска војна крајина|крајишке снаге]] разбиле су трупе [[Пакрачки санџак|пакрачког санџакбега]] ''Алија'' у [[Битка код Иванића|боју код Иванића]]. Доласком на положај боснаског беглербега [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-паше Предојевића]] 1591, на Хрватско-турској крајини поново су се развиле жестоке борбе. Хасан-паша је те године безуспешно нападао [[Сисак]] и заузео [[Рипач]], 1592. [[Гора (Петриња)|Гору]] и [[Храстовица (Петриња)|Храстовицу]], и почео са изградњом тврђаве [[Петриња|Петриње]], а у јуну је освојио Бихаћ. Падом Бихаћа срушен је последњи одбрамбени бедем Хрватске између [[Купа (река)|Купе]] и [[Уна|Уне]], а град је постао седиште новооснованог [[Бихаћки санџак|Бихаћког санџака]] (крајем 16. или почетком 17. века). [[Хрватска војна крајина|Хрватска одбрамбена линија]] повучена је са Уне на линију [[Огулин]]-[[Карловац]]-Купа до Сиска, са [[Слуњ|Слуњом]] као истакнутим упориштем. Хасан-паша поразио је јула 1592. банско-[[Штајерска (Словенија)|штајерске трупе]] [[Битка код Бреста (1592)|код Бреста]], затим је по други пут безуспешно напао Сисак, а у трећем нападу претрпео је јуна 1593. [[Битка код Сиска|тежак пораз]]. Том приликом погинуо је и сам Хасан-паша са још три санџакбега.<ref name="ВЕ4">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=768}}</ref>