Космос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 91.150.114.124 (разговор) на последњу измену корисника Zoranzoki21 ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
{{Без извора}}
[[Датотека:Hubble ultra deep field.jpg|250п|мини|десно|Најдубља слика [[свемир]]а до сада.]]
'''Космос''' ({{јез-гр|Κόσμος}} — [[свет]], [[свемир|васиона]]) је појам који је првобитно означавао ред, [[лепота|лепоту]], [[Хармонија (филозофија)|хармонију]]. Због хармоније света овај назив је [[Питагора]] пренео за назив света уопште, у ком смислу су га употребљавали и [[античка филозофија|грчки филозофи]]. У [[средњи вијек|средњем веку]] [[алхемија|алхемичари]] су човека сматрали малим светом, [[микрокосмос]]ом, а спољашњи свет — великим, [[макрокосмос]]ом. [[Наука]] која изучава космос назива се [[космологија]].Kosmos ili univerzum je beskonacno prostranstvo koje nas okružuje. To je ustvari praznina ispunjena materijom koju obicnim posmatranjem doživljavamo kao nebeska tela i koji postoji nezavisno od ljudskog znanja.
Zvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. To su užarena plinovita tela slicna Suncu. Golim okom možemo vidjeti oko 5000 zvezda a teleskopom stotine milijardi. Udaljenosti medu zvezdama su ogromne i mere se svetlosnim godinama. Svjetlosna godina je put dug oko 9,46 biliona kilometara što ga prede svetlost za godinu krecuci se brzinom od 299 792 458 m/s.Sunce je Zemlji najbliža zvezda koja se nalazi na udaljenosti od 149 600 000 km ili 8,3 svjetlosnih minuta. Osim Sunca, najbliža je Proksima Kentaura (Proxima Centauri ili Alpha Centauri) koja je udaljena oko 4,3 svetlosnih godina. Zvezde se medusobno razlikuju po velicini, boji i sjaju. Najsjajnija zvijezda u sazveždu Orion je Betelgez (Betelgeuze ili Alpha Orionis),a Antares (Alpha Scorpi) u sazviježdu §korpion.
Na nebu se vide zvezdani skupovi koji nas zadivljuju svojim izgledom i zovu se sazvežda ili konstelacije. Ima ih 88, a najpoznatija su: Veliki i Mali Medved, Škorpion, Strelac i dr. Medutim, zvezde se prirodno grupišu u vece zvjezdane skupove poznate kao zvezdana jata ili klasteri. Više takvih zvezdanih jata cini galaktiku, a galaktike opet tvore galakticko jato ili metagalaktiku unutar prostora.
Pored pomenutih nebeskih tela i zvezdanih sistema u Kosmosu postoje i mnogi drugi zanimljivi tajanstveni objekti poput kvazara u intergalaktickom i maglica u interstelarnom prostoru koji se krecu velikim brzinama. Udaljenosti izmedu samih galaktika, metagalaktika i kvazara su mnogo vece od meduzvezdanih, i krecu se u granicama od nekoliko stotina hiljada do preko miliona svetlosnih godina. Te udaljenosti nisu stalne i neprestano rastu u toku vremena, što je uzrokovano fenomenom poznatim kao širenje Svemira. To znaci da Kosmos nije statican nego dinamican, tj.sve se mijenja i sve se krece. Sve u Svemiru plovi i za sve vrijede poznati prirodni zakoni. Teža nebeska tijela uvijek privlace ona lakša, a ona lakša pod uticajem sile gravitacije rotiraju oko tih težih. Ništa se u Svemiru ne dešava slucajno; sve ima svoj uzrok. Svemir je u suštini taman prostor kome se ne nazire ni pocetak ni kraj; to je svod koji ima dubinu. On nije ni prazan prostor (vakuum), jer je uvijek ispunjen energijom, što svjedoci obilato elektromagnetsko zracenje koje pristiže do nas iz dalekih svemirskih prostranstava.
== Спољашње везе ==
Линија 14 ⟶ 20:
[[Категорија:Свемир]]
[[Категорија:Космологија]]
[[Категорија:Филозофска терминологија]]Kosmos ili univerzum je beskonacno prostranstvo koje nas okružuje. To je ustvari praznina ispunjena materijom koju obicnim posmatranjem doživljavamo kao nebeska tela i koji postoji nezavisno od ljudskog znanja.
Zvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. To su užarena plinovita tela slicna Suncu. Golim okom možemo vidjeti oko 5000 zvezda a teleskopom stotine milijardi. Udaljenosti medu zvezdama su ogromne i mere se svetlosnim godinama. Svjetlosna godina je put dug oko 9,46 biliona kilometara što ga prede svetlost za godinu krecuci se brzinom od 299 792 458 m/s.Sunce je Zemlji najbliža zvezda koja se nalazi na udaljenosti od 149 600 000 km ili 8,3 svjetlosnih minuta. Osim Sunca, najbliža je Proksima Kentaura (Proxima Centauri ili Alpha Centauri) koja je udaljena oko 4,3 svetlosnih godina. Zvezde se medusobno razlikuju po velicini, boji i sjaju. Najsjajnija zvijezda u sazveždu Orion je Betelgez (Betelgeuze ili Alpha Orionis),a Antares (Alpha Scorpi) u sazviježdu §korpion.
Na nebu se vide zvezdani skupovi koji nas zadivljuju svojim izgledom i zovu se sazvežda ili konstelacije. Ima ih 88, a najpoznatija su: Veliki i Mali Medved, Škorpion, Strelac i dr. Medutim, zvezde se prirodno grupišu u vece zvjezdane skupove poznate kao zvezdana jata ili klasteri. Više takvih zvezdanih jata cini galaktiku, a galaktike opet tvore galakticko jato ili metagalaktiku unutar prostora.
Pored pomenutih nebeskih tela i zvezdanih sistema u Kosmosu postoje i mnogi drugi zanimljivi tajanstveni objekti poput kvazara u intergalaktickom i maglica u interstelarnom prostoru koji se krecu velikim brzinama. Udaljenosti izmedu samih galaktika, metagalaktika i kvazara su mnogo vece od meduzvezdanih, i krecu se u granicama od nekoliko stotina hiljada do preko miliona svetlosnih godina. Te udaljenosti nisu stalne i neprestano rastu u toku vremena, što je uzrokovano fenomenom poznatim kao širenje Svemira. To znaci da Kosmos nije statican nego dinamican, tj.sve se mijenja i sve se krece. Sve u Svemiru plovi i za sve vrijede poznati prirodni zakoni. Teža nebeska tijela uvijek privlace ona lakša, a ona lakša pod uticajem sile gravitacije rotiraju oko tih težih. Ništa se u Svemiru ne dešava slucajno; sve ima svoj uzrok. Svemir je u suštini taman prostor kome se ne nazire ni pocetak ni kraj; to je svod koji ima dubinu. On nije ni prazan prostor (vakuum), jer je uvijek ispunjen energijom, što svjedoci obilato elektromagnetsko zracenje koje pristiže do nas iz dalekih svemirskih prostranstava.
| |||