Хамурабијев законик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м dodao par elemenata
м izbacio delove koji se ponavljaju
Ред 9:
 
Само једна законска одредба настоји да наметне дужности представнику власти; та законска одредба установљава то да ће судија који измени одлуку након што је она засписана, бити кажњен(новчано) и уклоњен са судијске позиције трајно. Неколико законских одредби се дотичу питања повезаних са војном службом. Законик је откривен од стране модерних археолога 1901. године. Превод првог издања је објављен 1909. године од стране Шела. Скоро комплетан примерак овог законика исписан је на црном каменом стела стубу високом 2,25м. Овај законик је записан на акадском језику који користи знаке урезане у камену. Материјал је уведен из Магана(данашњи УАЕ и Оман). Тренутно је изложен у Лувру, са репликама у бројним институцијама укључујући: Оријентални институт на Универзитету у Чикагу, Правну школу северозападног Притскера у Чикагу, библиотеку и музеј историје Кленденинг у Медицинском центру Универзитета у Канзасу, библиотеку Теолошког универзитета протестанстких цркава у Холандији, Пергамски музеј у Берлину, Факултет уметности Универзитета у Левену у Белгији, Национални музеј Ирана у Техерану и Одељење за антропологију, Национални природни музеј, Смитсоновски институт, Универзитетски музеј Универзитета Пенсилваније, Државни музеј ликовних уметности у Русији Пушкин, Археолошки музеј Прувит-Alen на Универзитету орбан и Музеј Библије у Вашингтону.
 
Увод је религијски, у њему законодавац  тврди да су му богови наложили да влада народом и донесе овај законик, „ да прибави важност праву у својој земљи, да истреби поквареног и неваљалог, да спречи моћнога да угњетава слабога" , карактеристичан је и за све претходне сумерске и акадске законике.
 
Хамураби се, осим на почетку, обраћа боговима и на крају законика. Хвали се успесима које је постигао за време своје владавине, позива будуће владаре да се придржавају законика и моли богове да сурово казне све оне који га не буду поштовали и примењивали.
 
Изузимајући увод и закључак, где се законодавац у начелу позива на вољу богова и тако прибавља додатни ауторитет свом тексту, у нормама нема религијских примеса, као што их нема ни у сачуваним члаовима ранијих клинописних законика. Изостају било какве религијске санкције, које су иначе честе у примитивним и архаичним правима.
 
Иако је по обиму чланова Хамурабијев законик најобимнији, он ипак не представља кодификацију која свеобухватно регулише одређене гране права, већ само парцијално и казуистично решава нека спорна питања од случаја до случаја.
 
== Законик ==