Исламска математика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje sablona page
Нема описа измене
Ред 15:
Недуго после Хорезмија, чувени муслимански математичар из Дамаска Ахмед ибн Ибрахим Уклидуси (Еуклиди), у свом референтном делу ''ал-Фусул фи ал-хисаб ал-Хинд'' [Главна поглавља у индијској аритметици], на потпуно иновативан начин елаборирао је децималне разломке. Међутим, метода коју је он следио у тој књизи није се допала математичарима који су [[Еуклид]]ове [[Еуклидови Елементи|Елементе]] још увек сматрали традиционално валидним. Стога, пет столећа касније, Гијасудин Џамшид Кашани, у свом чувеном спису ''Мифтах ал-хисаб'' [Кључ аритметике], сасвим је другачије презентовао децималне разломке, на начин који ће бити прихватљив чак и модернијим математичарима <ref name="Историја културе и цивилизације ислама и Ирана" />{{rp|pp. 254.}}.
 
Следеће изнимноизузетно важно достигнуће муслиманских математичара у [[Аритметика|аритметици]] и бројевним системима бројева било је пионирско утемељење негативних бројева. Ту доктрину је први пут у исламском свету изнео [[Abul-Vafa Muhamed ibn Muhamed Buzđani|Абул-Вафа Бузђани]] у другом делу свог научног списа ''О основним потребама писаца, службеника и осталих људи за аритметиком''. Он је уз помоћ негативних бројева направио револуционарне промене на пољу прецизног сабирања дугова – као проблематике засноване на аритметици због које су се неретко стварале потешкоће у разним јуридичким системима <ref name="Историја културе и цивилизације ислама и Ирана" />{{rp|pp. 254.}}.
 
Муслимански мислиоци су и у другим аспектима аритметике и бројевних система изнели своје иновативне, али свакако продуктивне теорије. Нипошто неће бити чудно уколико утврдимо да су арапски изворници скоро свих термина и синтагми које данас користимо да бисмо именовали различите скупове бројева, попут [[Рационалан број|рационалних]], [[Ирационалан број|ирационалних]] и [[Цео број|целих бројева]], претходно били коришћени у књигама муслиманских математичара. Примера ради, често ћемо читати објашњења [[Бируни|Абу Рејхана Бирунија]], који је пре неколико векова у својој чувеној књизи ''ат-Тафхим'' писао о ирационалним бројевима, сматрајући их бројевима које не можемо исписати у облику [[Разломак|разломака]] целих бројева. Осим њега, потребно је да се подсетимо да [[Sabit ibn Kura|Сабит ибн Кура]], у [[10. век|X веку]], пре других математичара у својим истраживањима долази до прва два [[Пријатељски број|пријатељска броја]], тачније до пара 284 и 220. Пуних осам векова после Сабита, италијански послеренесансни математичар [[Пјер де Ферма]] (Pierre de Fermat, [[1601]]–[[1665]]) дошао је до идентичног резултата. Но, Сабитово откриће је у исламском свету било толико познато да није ни било могуће пренебрегнути га. Ово достигнуће су многи други муслимански математичари и аритметичари, попут Бин Бена Маракешија, Кемалудина Фарсија и Бин Хидра, користили у својим књигама и научним трактатима много пре Пјера де Ферме и нешто после Сабита <ref name="Историја културе и цивилизације ислама и Ирана" />{{rp|pp. 254–255.}}.