== Историјат ==
[[Датотека:Ukrainians in Austro-Hungarian Monarchy 1890 Prnjavor Bosnia.JPG|мини|десно|300п|Украјинци у околини Прњавора 1890. године]]
Украјинци представљају веома бројну националну мањину у [[Република Српска|Српској]]. Украјинци који живе у Републици Српској данас су углавном насељени на подручју [[Бања Лука|Бање Луке]], [[Прњавор (град)|Прњавора]], [[Козарац (Приједор)|Козарца]], [[Трнопоље|Трнопоља]], [[Дервента|Дервенте]], [[Лакташи|Лакташа]], [[Градишка|Градишке]] и [[Србац|Српца]].<ref>{{cite web|title=Ко су националне мањине у Републици Српској?|url=http://manjine.ba/?p=1206|work=мањине.ба|accessdate=19. 7. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170206031803/http://manjine.ba/?p=1206|archive-date=06. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> У крајеве данашње Републике Српске долазе крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а из Западне [[Галиција|Галиције]], данашње [[Украјина|Украјине]]. У периоду након потписивања [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]], а окупације ових простора од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]] почиње пресељење Украјинаца на просторе данашње Републике Српске. То пресељење одвијало се у три велика таласа све до почетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].
Главни административни центар украјинске колонизације био је [[Прњавор (град)|Прњавор]], који је касније постао центром окупљања расељених породица. Досељавање у Општину Прњавор је почело [[1890]]. године, а масовније око [[1900]]. године. То су били Украјинци из [[Галиција|Галиције]], претежно из општина Тлумач, Броди, Тернопиљ, Рогатин, Бучач и Рава Руска. Неколико породица стигло је из Карпатске Украјине.{{sfn|Украјинци|2016|p=3}} [[Бања Лука]] као културни, образовни и привредни центар, већ од [[1900]]. године постаје значајно средиште Украјинаца учесталим досељавањем из других колонија.{{sfn|Украјинци|2016|p=4}}
== Религија ==
{{Посебан чланак|Религија у Републици Српској}}
[[Датотека:Ukrajinska grkokatolička crkva Hrista Carja.jpg|десно|250п|мини|Украјинска гркокатоличка црква Христа Царја у БањаБањој Луци]]
Украјинци у [[Украјина|матичној земљи]], као и широм свијета су [[Православље|православне вјероисповијести]], док је мали број [[Гркокатолицизам|гркокатолика]]. Украјинци у Републици Српској су већином гркокатолици, процентуално њих 98%, док их је свега 2% православне вјероисповијести који су смјештени у [[Хрваћани (Прњавор)|Хрваћанима]]. Прва гркокатоличка парохија основана је у [[Прњавор (град)|Прњавору]] [[1897]], а црква је изграђена [[1912]]. године. Затим су почеле да се оснивају парохије у [[Деветина|Деветини]] [[1900]], [[Дубрава Стара|Старој Дубрави]] [[1906]], [[Дервента|Дервенти]] [[1907]], [[Бања Лука|БањаБањој Луци]] и [[Козарац (Приједор)|Козарцу]] [[1910]]. године.{{sfn|Украјинци|2016|p=6}} У [[Прњавор (град)|Прњавору]] је [[1937]]. године саграђен Украјински православни манастир који је због дотрајалости срушен [[1968]]. године. Украјинци су веома побожни, тако да претежно насељавају мјеста близу својих вјерских објеката.
Током јуна мјесеца [[2012]]. године у службеној посјети Републици Српској, боравио је Владика Јосиф Милиан из [[Украјинска гркокатоличка црква|Украјинске гркокатоличке цркве]], помоћник Кијевске архиепископије.<ref>{{cite web|title=Владика Милиан: Украјинци у Српској добро примљени|url=https://www.glassrpske.com/drustvo/vijesti/Vladika-Milian-Ukrajinci-u-Srpskoj-dobro-primljeni/83013.html|work=Глас Српске|accessdate=28. 7. 2018}}</ref>
У Републици српској постоји већи број објеката у којима своје вјерске обреде врше припадници украјинског народа.<ref>{{cite web|title=Украјинци, вјерски објекти|url=http://www.snm.rs.ba/index.php?idsek=313|work=Савез националних мањина Републике Српске|accessdate=19. 7. 2016}}</ref> У Републици Српској постоји већи број вјерских објеката гркокатолика, док се централна [[Украјинска гркокатоличка црква Христа Царја|катедрална црква Христа Царја]] налази у [[Бања Лука|БањаБањој Луци]], при парохији Криста Царја формираној [[1917]]. године.<ref>{{cite web|title=Парохија Христа Царја|url=http://www.zumberacki-vikarijat.com/parohija-hrista-carja-banja-luka/|publisher=Жумберачки викаријат|accessdate=25. 2. 2017}}</ref> Гркокатолички Украјинци, своје вјерске обреде обављају у '''[[Украјинска гркокатоличка црква Христа Царја|Грко-католичкој цркви Христа Царја]]'''<ref>{{cite web|title=Црква Христа Царја|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-hrista-carja/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref>, у [[Бања Лука|Бања Луци]], '''Цркви Пресвете Еухаристије'''<ref>{{cite web|title=Црква Пресвете Еухаристије|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-presvete-euharistije/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Трнопоље|Трнопољу]], '''Цркви Преображења Господњег'''<ref>{{cite web|title=Црква Преображења Господњег|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-preobrazenja-gospodnjeg/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Прњавор (град)|Прњавору]], '''Капели Светог Јована Богослова'''<ref>{{cite web|title=Капела Светог Јована Богослова|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/149/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Брезик (Прњавор)|Брезику]], '''Капели Светих апостола Кирила и Методија'''<ref>{{cite web|title=Капела Светих апостола Кирила и Методија|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-svetog-velikomucenika-dimitrija/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Бошковићи (Лакташи)|Бошковићима]], '''Цркви Светог Великомученика Димитрија'''<ref>{{cite web|title=Црква Светог Великомученика Димитрија|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-svetog-velikomucenika-dimitrija-2/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Гајеви (Прњавор)|Гајеви]], '''Цркви Христа Царја'''<ref>{{cite web|title=Црква Христа Царја|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/185/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Горњи Детлак|Детлаку]], '''Цркви Успенија Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Црква Успенија Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-uspenija-presvete-bogorodice-2/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Деветина|Деветини]] које је данас за Украјинце најважније духовно средиште и главно ходочасничко мјесто за све Украјинце бивше [[Југославија|Југославије]]<ref name="automatski generisano1">{{cite web|title=Село Деветина код Лакташа је Украјина у малом|url=http://www.nezavisne.com/novosti/gradovi/Selo-Devetina-kod-Laktasa-je-Ukrajina-u-malom/421125|work=Независне новине|accessdate=20. 4. 2017}}</ref>, '''Црква Рождества Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Црква Рождества Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-rozdestva-presvete-bogorodice/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Јаблан (Лакташи)|Јаблану]], '''Цркви Покрова Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Црква Покрова Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-pokrova-presvete-bogorodice/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Хрваћани (Прњавор)|Хрваћанима 1]], '''Капели Покрова Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Капела Покрова Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/kapela-pokrova-presvete-bogorodice/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Марићка|Марићки]], '''Капели покрова Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Капела покрова Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/kapela-pokrova-presvete-bogorodice-2/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Доњи Срђевићи|Доњим Срђевићима]], '''Цркви успења Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Црква успења Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-uspenja-presvete-bogorodice/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Селиште (Србац)|Селишту]], '''Цркви Светог Арханђела Михаила'''<ref>{{cite web|title=Црква Светог Арханђела Михаила|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-svetog-arhandjela-mihaila/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Дубрава Стара|Старој Дубрави]], '''Цркви Светог свештеномученика Јосафата'''<ref>{{cite web|title=Црква Светог Свештеномученика Јосафата|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-svetog-svestenomucenika-josafata/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Церовљани]]ма, '''Цркви Светих Апостола Петра и Павла'''<ref>{{cite web|title=Црква Светих Апостола Петра и Павла|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Лишња (Прњавор)|Лишњи]], '''Цркви Рожденства Пресвете Богородице''''<ref>{{cite web|title=Црква Рожденства Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/202/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Брђани (Приједор)|Брђанима]], '''Цркви Светог Пророка Илије'''<ref>{{cite web|title=Црква Светог Пророка Илије|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-svetog-proroka-ilije/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Ресавац|Ресавцу]], '''Цркви Успенија Пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Црква Успенија Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-uspenija-presvete-bogorodice/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref> у [[Дервента|Дервенти]].
Православни Украјинци своје вјерске обреде обављају у украјинско-руској '''Цркви Покрова пресвете Богородице'''<ref>{{cite web|title=Црква Покрова Пресвете Богородице|url=http://www.ais-ba.org/monografija-ukrajina/crkva-pokrova-presvete-bogorodice-2/|work=АИС Република Српска|accessdate=13. 5. 2017}}</ref>, у насељу [[Хрваћани (Прњавор)|Хрваћани 2]].
|