Кухињска со — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 115:
== Својства и распрострањеност ==
 
Со је доступна у облику прозирних кристала добро растворних у води, релативне молекулске масе 58,4 [[atomska jedinica mase|-{u]}-]]. Привлачне силе међу јонима у кристалној решетки су јаке, те због јаке јонске везе између јона натријума и хлора, [[талиште|тачка топљења]] је релативно висока 801 °-{C}-, иа [[vrelište|тачка кључања]] је 1465 °-{C}-.
 
У природи је со врло распрострањена и најраширеније је једињење натријума, а њен најважнији извор је вероватно морска вода у којој је њен масени удео око 2,8 - 3%. У Земљиној кори налази се у наслагама као камена со, [[халит]], а у мањим количинама је има у сваком тлу.
U prirodi je vrlo rasprostranjen i najrašireniji je spoj natrija, a njegov najvažniji izvor je morska voda u kojoj mu je maseni udio oko 2,8 - 3%. U Zemljinoj kori nalazi se u naslagama kao kamena sol, [[halit]], a u manjim količinama ima ga u svakom tlu.
 
Чист натријум хлорид је безбојни јонски кристал сланог укуса. Он кристализира у кубичном систему. Градивне јединице кристалне структуре су натријумови и хлоридни јони. Кристал је састављен од равно центрираних структура натријумових и хлоридних јона међусобно помакнутих за половину дужине брида елементарне ћелије. [[Координациони број]] натријумовог и хлоридног јона је шест. За такав је координациони број најчешћи октаедарски просторни распоред јона. Кухињска со се кристализује у безбојне коцке, и понекад у октаедре.
Čist natrijev klorid je bezbojni ionski kristal slana okusa. Kristalizira u kubičnom sustavu. Građevne jedinice kristalne strukture su natrijevi i kloridni ioni. Kristal je sastavljen od plošno centriranih struktura natrijevih i kloridnih iona međusobno pomaknutih za polovicu duljine brida elementarne ćelije. Koordinacijski broj natrijevog i kloridnog iona je šest. Za takav je koordinacijski broj najčešći oktaedarski prostorni raspored iona.
 
Снижење тачке смрзавања зависи од удела растворене материје у раствору; w(-{NaCl}-) 10 % раствор има тачку топљења од -7,4°-{C}-, а 20%-ни раствор -{NaCl}- -14,5°-{C}-. При нижим температура (-10°-{C}-) из водених раствора излучује се у облику дихидрата (-{NaClx2H<sub>2</sub>O}-) који при 0,15°-{C}- прелази у безводну со. Натријум хлорид (употребљаван као кухињска со), је често влажан због присуства магнезијум хлорида (-{MgCl}-) или магнезијум сулфата (-{MgSO}-<sub>4</sub>), који су хигроскопни. Чист натријум хлорид није хигроскопан. Он се добро раствара у поларним растварачима као што су: вода, [[метанол]], [[етанол]] и течни [[амонијак]]; а апсолутна вредност енталпије растварања је јако мала. При растварању се разграђује кристална решетка.
Kuhinjska sol, kristalizira u bezbojnim kockicama, nekad u oktaedrima.
 
У 100-{g}- воде при 50°-{C}- може се растворити 39-{g}- -{NaCl}-. Једна литра морске воде садржи 10,5 -{g}- натријумових хона и 19,0-{g}- хлорних јона. Енталпија растварања натријум хлорида је врло мала (4 -{kJ mol}-<sup>-1</sup>), што показује да се растворљивост -{NaCl}- неће битно променити повишењем температуре, за разлику од неких других соли. То је разлог што је масени удео натријум хлорида у мору релативно сталан, око 2,8% без обзира на климатске услове;
Sniženje ledišta ovisi o udjelu otopljene tvari u otopini; w(NaCl) 10 % otopina ima ledište od -7,4°C, a 20%-tna otopina NaCl-a ima ledište -14,5°C. Pri nižim temperaturama (-10°C) iz vodenih otopina izlučuje se u obliku dihidrata (NaClx2H2O) koji pri 0,15°C prelazi u bezvodnu sol.
: -{NaCl(s) --> (H<sub>2</sub>O) Na<sup>+</sup><sub>(aq)</sub> + Cl<sup>-</sup><sub>(aq)</sub>}-
Natrijev klorid (upotrijebljena kao kuhinjska sol), je često vlažna zbog prisustva magnezijeva klorida (MgCl) ili magnezijeva sulfata (MgSO<sub>4</sub>), koji su higroskopni. Čisti natrijev klorid nije higroskopan.
 
Иако је водени раствор натријум хлорида неутралан, он због активирајућег деловања хлоридних јона делује корозивно (посебно ако садржи кисеоник из ваздуха).
Dobro se otapa u polarnim otapalima kao što su: voda, [[metanol]], [[etanol]] i tekući [[amonijak]]; a apsolutna vrijednost entalpije otapanja mu je jako mala. Pri otapanju razgrađuje se kristalna rešetka.
 
У литри морске воде има 10,6-{g}- натријумових и 0,38-{g}- калијумових јона. Будући да је масени удео натријума и калијума у Земљиној кори готово једнак, велика се разлика њихових концентрација у морској води може се протумачити тиме што биљке из вода које продиру у тло вежу претежито калијумове јоне.
U 100g vode pri 50°C otopit će se 39g NaCl-a. Jedna litra morske vode sadrži 10,5 g natrijevih iona i 19,0g kloridnih iona.<br />
Entalpija otapanja natrijeva klorida je vrlo mala (4 kJ mol-1), što pokazuje da se topljivost NaCl-a neće bitno promijeniti povišenjem temperature, za razliku od nekih drugih soli. To je razlog zašto je maseni udio natrijeva klorida u moru stalan, oko 2,8% bez obzira na klimatske uvjete;
 
Со је неопходна у људској и животињској прехрани. У живом је организму важан однос концентрације (-{Na}-<sup>+</sup>) унутар и извн ћелије (-{Na-K}- пумпа). Ако се равнотежа тих јона поремети, долази до поремећаја рада срца, метаболизма угљених хидрата, те подражљивости и контракције мишића. Натријум хлорид је потребан и неким биљкама које расту на обалама мора ([[Халофита|халофите]]).
NaCl(s) --> (H<sub>2</sub>O) Na<sup>+</sup><sub>(aq)</sub> + Cl<sup>-</sup><sub>(aq)</sub>
 
Iako je vodena otopina natrijeva klorida neutralna, ona zbog aktivirajućeg djelovanja kloridnih iona djeluje korozivno (osobito ako sadrži kisik iz zraka).
 
U litri morske vode ima 10,6g natrijevih i 0,38g kalijevih iona. Budući da je maseni udio natrija i kalija u Zemljinoj kori gotovo jednak, velika se razlika njihovih koncentracija u morskoj vodi može protumačiti time što biljke iz voda koje prodiru u tlo vežu pretežito kalijeve ione.
 
 
Neophodan je u ljudskoj i životinjskoj prehrani i zato svakodnevno valja u organizam unijeti određenu količinu soli. U živom je organizmu važan odnos koncentracije (Na+) izvan stanice (Na-K pumpa). Ako se ravnoteža tih iona poremeti, dolazi do poremećaja rada srca, metabolizma ugljikohidrata te podražljivosti i kontrakcije mišića.<br />
Potreban je i nekim biljkama koje rastu na obalama mora ([[halofiti]]).
 
== Производња ==