Манастир Шишатовац — разлика између измена

Августа 1941. хрватске власти су ухапсиле калуђере манастира Шишатовац [[Рафаило Момчиловић|Рафаила Момчиловића]], Димитрија Божјаковића, Германа Јајића и Теофила Ћурчина и одмах их упутиле у логор код [[Славонска Пожега|Славонске Пожеге]]. Уз пут, на железничкој станици [[Плетерница|Плетерници]], у воз којим су их транспортовали ушло је 12-15 усташа и одмах се окомило на њих. Игуману Рафаилу су ишчупали браду, сву четворицу терали да певају четничке песме, а како их они нису знали то их је један усташа учио и тукао их ако не би одмах за њих лепо поновили. На станици у Славонској Пожеги прикључили су их једној групи од 400 сељака из срезова босанско-бродског и дервентског, уредили их све по четворицу а калуђере ставили на чело поворке. Стражари који су их спроводили од станице до логора уз пут су их стално тукли кундацима. Игуман Рафаило, калуђер Димитрије и Герман као и многи сељаци падали су од умора и изнемоглости, а усташе су их онда још жешће тукле кундацима и ногама терајући их да устану. Затим су од калуђера захтевали да певају црквену песму „Свјати Боже“ и четничку песму „Спремте се, спремте четници“, Кад су стигли у логор, зауставили су се пред болницом и ту остали пуна два сата и за све време усташе су их у присуству заповедника логора, тукли кундацима, летвама, батинама и чупали им косе и браде. Затим су им пришле две Хрватице и једно дете у усташком оделу па их и они тукли, добацујући им: „Бизанти, смрдљиви Цигани“. Калуђерима је после тога наређено да трчећим кораком оду у бараку. Игуман Рафаило, измрцварен и испребијан пао је „а остали су морали трчећи по њему газити“, Игумана су доцније донели и ставили на сред бараке, где је остао дуже време у бесвесном стању.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 152-153</ref>

<center><gallery widths="180px" heights="180px" perrow="4">