Манастир Добрићево — разлика између измена

| гдужина = 18.413390

| јурисдикција = [[Српска православна црква]]

'''Манастир Добрићево''' је [[манастир]] [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епархије захумско-херцеговачка и приморске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у селу [[Орах (Билећа)|Орах]], на 12 km од [[Билећа|Билеће]], [[општина Билећа]]. Манастир је саграђен у првој половини [[13. век|13. вијекавијек]]а.<ref name="Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево">[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/400 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево] {{ср}}</ref>

[[Симеон Биберџић]] је био игуманнастојатељ манастира Добрићево од 1993-2009

Манастир Добрићево налазио се 1905. године у протопрезвиратуобласти Билећком.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref>

У 19. векувијеку манастир су терорисалиопсједали локалнемјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефунахођењу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и претиопријетио калуђеримаиноцимаа. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће осећиодсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одевниодјевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видеовидио Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донеодонио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђерииноци би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обестиобјести убио калуђераинока тог манастира јеромонахасвештеноинока Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од локалногмјесног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. век|16. вијекавијек]]а и почетком [[17. век|17. вијекавијек]]а преко старијих [[фреска|фресакастјенописа]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фрескестјенописе је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из РисинаРисна. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја фресакастјенописа су пронађени остаци старијих фресакастјенописа. ИсторичариПовјесничари умјетности сматрају да манастирскеманастирски фрескестјенописи претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлаченупозлаћену сребрну наруквицу из једног комада.

== РеференцеИзвори ==

== ГалеријаСлике ==

[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске|Добрићево]]