|
== Биографија ==
{{наративни презент|Одељак}}
Рођен је [[10. јула]] 1866 г. у [[Београд]]<nowiki/>у, од оца [[Мијаило С. Симић|Мијаила С. Симића]] (1837-1901), члана [[Главна контрола Краљевине Србије|Главне Контроле Кнежевине и Краљевине Србије]] и [[Управа града Београда|Управе београдске]] теи председника ("Старешине") неколико београдских општина (Варошког, [[Зграда Министарства правде у Београду|Теразијског]] и Палилулског кварта<ref>Ристић, Проф. др Милан et al. "Живети у Београду 1879-1889", Историјски Архив града Београда, у вези Симићевог оца - Мијаила Симића, в. стр. 56,75,81,95 и тд.</ref>), и мајке Милеве, рођ. Поповић, домаћице (1843-1910), [[Цинцари|Цинцарком]] из [[Шабац|Шапца]], пореклом из [[Крушево|Крушева]], [[Македонија]].
Од [[1860]]. године, Симићи ([[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]) су становалистанују у својој породичној кући на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]] број 28 (данас бр. 22)<ref>Акт Министарства унутрашњих дела Кнежевине Србије, бр. ПН. 1896 од 20/03/1860.</ref>. Већ 1878. ггодине., Васа полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања, да би [[1885]].године и матурирао. <ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, (1989). стр. 434.</ref>. Након боравка у [[Брисел]]у (1885.) и [[Лондон]]у, 1889. дипломира права у Београду када наставља стручна усавршавања на универзитетима у Паризу и Женеви, као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]; 1891. се враћа у Србију и запошљава као истражни судија за Град Београд, затим је именован на место судије у београдском првостепеном Варошком суду; краљевским указом бр. 10422 од [[01/11/1897]] Симић је постављен за председника првостепеног шабачког суда, да би новим краљевским указом бр. 4064 од [[21/03/1898]] био именован за председника првостепеног [[Варошки суд|београдског Варошког суда]]. 04/11/1900 краљевским указом бр. 13103 постављен је за судију Апелационог суда у Београду а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903 издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.
ГодинеБио 1898,је жени себраку са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], гвожђарског велетрговца и власника најскупље продатог плаца у историји Београда (1936. г.), на месту некадашње [[Кафана "Албанија"|Кафане "Албаније"]], а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]] Трговачког фонда ("Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9], "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина"). ▼Године [[1885]]. завршио је Прву мушку гимназију у Београдy<ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, (1989). стр. 434.</ref>. Након боравка у [[Брисел]]у (1885. г.) и [[Лондон]]у, 1889. г. је дипломирао права у Београду те наставио стручна усавршавања на универзитетима у Паризу и Женеви, као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].
Године 1891., враћа се у Србију где добија прву државну службу, као истражни судија за Град Београд, затим као судија у београдском првостепеном Варошком суду; краљевским указом бр. 10422 од [[01/11/1897]] Симић је постављен за председника првостепеног шабачког суда, да би новим краљевским указом бр. 4064 од [[21/03/1898]] био именован за председника првостепеног [[Варошки суд|београдског Варошког суда]]. 04/11/1900 краљевским указом бр. 13103 постављен је за судију Апелационог суда у Београду а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903 издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.
▲Године 1898, жени се са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], гвожђарског велетрговца и власника најскупље продатог плаца у историји Београда (1936. г.), на месту некадашње [[Кафана "Албанија"|Кафане "Албаније"]], а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]] Трговачког фонда ("Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9], "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина").
Неоконзервативац по политичком убеђењу, Васа је као и његов отац био активни члан Напредне странке. Преко породице Симић, ([[Jovan Simić Bobovac|Јован Симић Бобовац]]), веома близак [[Обреновићи|династији Обреновића]], а посебно [[Милан Обреновић|Краљу Милану]] и политичком кругу око [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]] (1843-1898).
|
