Википедија:Песак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{песак}}
{{Научник
| име = Михаило Илић
| слика =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1888|09|11|}}
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Србија}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1944|03|20|1888|09|11|}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{зас|Србија|1941}} [[Србија под немачком окупацијом|Србија]]
| школа =
| отац =
| мајка =
| супружник =
| деца =
|поље =
|институција =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Михаило Илић''' ([[Београд]] [[11. септембар]] [[1888]] — [[Београд]], [[20. март]] [[1944]]) био је [[Србија|српски]] правник, професор Прaвног факултета у Суботици и Правног факултета у Београду [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета у Београду]]. Био је проректор Универзитета у Београду (1932–1935), оснивач и истакнути члан Југословенске републиканске партије, уредник више часописа, листова и библиотека, писац запажених критичких и аналитичких чланака.
== Биографија ==
Михаило Илић рођен је 11. септембра 1888. године у Београду. Његови преци пореклом су из Тетова у Македонији. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Након завршене гимназије уписао је Правни факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је 1912. године на Правном факултету у Београду, а докторирао 1919. године на Правном факултету у Паризу, са дисертацијом ''Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit'' (Општа разматрања о Друштву народа и његовом праву).<ref name="М. Илић - дисертација">{{cite web |last1=Ilitch |first1=Mihaïlo |title=Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit |url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/212062732 |website=COBISS.SR - читаоци |accessdate=29. 12. 2019 |ref=1}}</ref>
По повратку у Србију отпочео је универзитетску каријеру на Правном факултету у Суботици, где је 15. јуна 1921. године изабран за доцента за Јавно право, а 11. новембра 1924. за ванредног професора. Овај избор потврђен је 30. марта 1926. године и Михаило Илић наставља каријеру на Правном факултету у Београду. Предавао је Административно право. За редовног професора изабран је 1930. године. Биран је за проректора Универзитета у Београду у два мандата (од фебруара 1932. до јуна 1933. и од маја 1934. до фебруара 1935. године).
Михаило Илић се од ране младости занимао за политику. Као студент учествовао је у протестима против ауторитарних режима и прогона слободоумних појединаца у Србији и окружењу. Јануара 1920. године ступио је у чланство Републиканске странке. Реч је о Републиканској демократској странци, која је основана 21. јануара 1920, а 21. јануара 1921. преименована је у Југословенску републиканску странку. Прихватао је повремене стручне ангажмане као експерт у изради појединих законских пројеката. Тако је прихватио позив кнеза Павла и заједно са својим факултетским колегама, Михаилом Константиновићем и Ђорђем Тасићем, 1939. године учествовао у изналажењу Споразума са Хрватима и изради Уредбе о Бановини Хрватској.
У периоду од 1920. до 1941. године тежиште јавних активности Михаила Илића било је на публицистичкој, уредничкој и издавачкој делатности. Био је главни и одговорни уредник часописа ''Архив за правне и друштвене науке'' (1933–1940). Оснивао је и уређивао: „Библиотеку јавног права” (1929–1940), Библиотеку „Политика и друштво” (1937–1941), Библиотеку „Савремена питања” (1938–1941) и лист ''Напред'' (1938–1941).
Нажалост, ове Илићеве активности прекинуте су нападом Немачке на Краљевину Југославију, априла 1941. године. Приликом хапшења талаца од стране [[Гестапо]]а, у ноћи 4. новембра 1941, ухапшен је и професор Михаило Илић са групом универзитетских наставника и других интелектуалаца и одведен је у [[Бањички логор|Логор на Бањици]]. Покушаји Илићевих колега и пријатеља да се ослободи нису успели. Након трогодишњег тамновања у Бањичком логору Михаило Илић стрељан је у Јајинцима 20. марта 1944. године.
Михаило Илић је у међуратном периоду био један од најзначајнијих учесника у јавном и политичком животу Србије. Истицао се као свестрани теоретичар права својом начелном и доследном борбом за слободу, демократију и владавину права. Као поборник грађанске демократије, изјашњавао се за федералистичко уређење Југославије и окупљање снага на линији борбе против фашизма. Уз професора Ђорђа Тасића спада међу најсветлије ликове наше предратне прошлости.
== Библиографија ==
* ''-{Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit}-'', Париз 1919.
* ''Економско-социални програм Југословенске републиканске странке: говор држан на првом конгресу Ј. Р. С. 27. новембра 1921. у Београду'', Београд 1922.
* ''Административно право: теоријски део'', Београд 19??.
* ''Пред конкордатом: поводом законског предлога упућеног Народној скупштини'', Београд 1937.
* ''Шта треба изменити у Закону о штампи'', Београд 1937.
* ''Политички и правни чланци. 1'', Београд 1938.
== Литература ==
* Тркуља, Јовица (2018). Интелектуалац у служби истине и слободе: прилог истраживању јавних активности професора Михаила Илића. У: ''Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije. Knj. 8'', priredio Stevan Lilić. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta, Centar za izdavaštvo i informisanje, str. 52-93. ISBN 978-86-7630-785-2. {{COBISS|ID=515566257}}
{{DEFAULTSORT:Илић, Михаило}}
[[Категорија:Рођени 1888.]]
[[Категорија:Умрли 1944.]]
[[Категорија:Српски правници]]
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Доктори правних наука]]
| |||