[[Датотека:Copy of Ktetorial Portrait of Dioclean King Mihailo Vojisavljević, the ruler of Dioclea, around 1080, Ston. National Museum of Serbia.jpg|250п|мини|Копија портрета из цркве у Стону.]]
'''Михаило I Војислављевић''' је био први [[CrnogorciСрби|CrnogorskiСрпски]] краљ, који је владао [[Дукља|Дукљом]], [[Травунија|Травунијом]], [[Захумље]]м и [[Рашка|Рашком]], од око [[1050]]. до [[1081]]. године.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=}} У почетку је владао као кнез, а своју државу је око [[1077]]. године уздигао на ранг краљевине,<ref>У писму упућеном Михаилу [[8. јануар|08.01.]] [[1078]]. године, папа [[Папа Гргур VII|Гргур VII]] му се обраћа као ''краљу Словена'' (''-{Sclavorum regi}-''), због чега се данас сматра да се он током 1077. године прогласио краљем, а да је касније од [[Папа|папе]] добио потврду те титуле.</ref> за шта је добио потврду од папе [[папа Гргур VII|Гргура VII]] (1073—1085). Током своје владавине, очувао је и учврстио тековине свога оца, кнеза [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]]. Додатно је проширио државу Војиславића, објединивши под својом влашћу готово све [[српске земље]]. Активно је учествовао у међународној политици, одржавајући везе са [[Византија|Византијом]], јужноиталијанским [[Нормани]]ма и [[Папска држава|папством]].{{sfn|Ћирковић|1981|pp=}}
