Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године.{{sfn|Живковић|2006|p=}}
 
У време Захаријиног бега у Хрватску око 924. године, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је Константин Порфирогенит писао да је у Хрватској била војска од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака, али постоји могућност да је превод био погрешан и да се описује 3.000 коњаника и 40.000 пешадинаца.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Логос|20182019|p=1912-2015. ПостојиНа претпоставкахеленском реченица се може реконструисати као: «[ Ἰστέον ] ὅτι ἡ βαπτισμένη Χρωβατία ἐκβάλλει καβαλλαρικὸν ἕως τῶν ξ’ ᾷᾷ, πεζικὸν δὲ ἕως χιλιάδας ρ’ καὶ σαγήνας μέχρι τῶν π’ καὶ κονδούρας μέχρι τῶν ρ’ καὶ αἱ μὲν σαγῆναι ἔχουσιν ἀνὰ ἀνδρῶν μ’, αἱ δὲ κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν κ’, αἱ δὲ μικρότεραι κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν ι’. »Изгледа да суисправљени направљенепревод двена грешкесрпски утреба критичкомбити: издању„[Треба DAIзнати] да Крштеном Хрватском улива се и преводушири се коњице до 60 алагија [Алагиј је војна јединица која је имала од 50 до 400 војника, а Живковићовде претпостављасе дамисли јена Порфирогенит писаонајмање oпровинцијске 3.000алагије који су имали по 50 коњаника], пешадије до 100 хиљада [Хиљада је и 40војна јединица у Византији која је имала 400 до 1.000 људи, а овде се мисли на најмање, тзв. непотпуне, хиљаде са по 400 пешадинаца], и до 80 сагена и до 100 кондура.”}} Такође, уследио је и потпуни пораз Бугара, који су напали Хрватску, можда у [[Босни]].<ref name="ДАИ" /> Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|20182019|p=1830-2137}}
 
Према неким мишљењима у [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], описано је постављање на трон Србије [[Љутомир]]а, који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
 
== Обнова самосталности Србије ==
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију. Порфирогенит је написао да је Часлав са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] од Бугара у Србију и обновио [[српске земље у раном средњем веку|српску кнежевину]] уз помоћ Византије.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}} То прихвата већина српских историчара,<ref name="Станоје" /><ref name="ГО" />{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}<ref name="Андрија" /> али има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (920—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]].{{sfn|Живковић|2006|p=}}{{sfn|Логос|20182019|p=2130-2237}} Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}<ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" />{{sfn|Ћоровић|1997}}, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]{{sfn|Живковић|2006|p=}}<ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи,<ref name="ДАИ" /> али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан.<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>{{sfn|Живковић|2012|p=331}} Према даљем опису, српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле су да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград.<ref name="ДАИ" /> Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио'', након чега их је послао у Србију.<ref name="ДАИ" /> Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије. Србија је обновљена, вероватно, у границама које су личиле са оне из времена пре бугарског освајања.
Порфирогенит и [[Ајнхард|Ајнхард Франачки]] у својим "[[Франачки Анали|Франачким Аналима]]" (Annales Regni Francorum) кажу да Срби настањују римску Далмацију, чију западну границу Тацит позиционира негде на "истарском горју", тако да она укључује Лику, Крбаву и Гацку<ref name=":2">Einchard, "Carolingian chronicles: Royal Frankish annals and Nithard's Histories." trans.Scholz, Rogers, Ann Arbor, University of Michigan Press [1972]</ref>. Порфирогенит такође за хрватску кнежевину наводи:<blockquote>"Њихова је земља била подијељена у 11 жупанија а то су: Хлебиана, Тзензена, Емота, Плеба, Песента, Паратхалассиа, Бребере, Нона, Тнена, Сидрага, Нина, а њихов бан (боанос) има (у власти) Крибасан, Литзан, Гоутзеска."<ref name=":1" /></blockquote>Дакле, Крибасан (Крбава), Лицан (Лика) и Гуцеска не спадају у 11 хрватских жупанија, већ хрватски бан само има власт над њима, чиме се јасно имплицира да у њима не живе Хрвати, већ Срби. Ово доказује да је граница српског етничког простора била на граници Лике и Либурније, што је, дакле, била и вероватна западна граница Чаславове Србије. <ref name=":3">Др. Борислав Влајић (1999) "Срби староседеоци Балкана и Паноније", "Стручна Књига", Београд</ref>
 
Међутим, неки историчари су померали српску западну границу према истоку, те је Ђорђе Јанковић налази на Уни,<ref>Ђорђе Јанковић (2007) "Српско Поморје" Српско Археолошко Друштво, Београд</ref>{{sfn|Логос|20182019|p=17, 2438-27. са напоменома 57 и 8540}} а Станојевић на Врбасу и Босни.<ref name=":4">Станоје Станојевић (1910) "Историја Српског Народа" Отворена Књига, Београд</ref>
 
Српска источна граница традиционално се лоцирала негде око [[Стари Рас|Старог Раса]] или [[Расина|Расине]]<ref name=":3" />, где Порфирогенит помиње окупациону границу Бугарске и Србије за време [[Мутимир]]а.<ref name=":4" /><ref>Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.</ref> Неки претпостављају да је источна граница била ближе долинама [[Велика Морава|Велике]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], то јест на реци [[Расина|Расини]].{{sfn|Логос|20182019|p=2640-2741}} Међутим, неки попут Борислава Влајића позиционирају је знатно источније, код [[Видинска област|Видинског краја]]<ref name=":3" />, услед чињенице да су и племена Морављана и Тимочана припадала српском народу у том периоду (не зна се да ли су Срби наметнули своје име овим племенима или су она једна од оригиналних српских племена). Доказ за ово налази се у Франачким Аналима:<blockquote>"Кнез Борна, који јесте отпао из заједнице са Бугарима" и затим са својим племеном '''Гудушчана и Тимочана''' постао кнез Далмације [и Либурније] [...]"</blockquote>Кнез Славонаца Људевит Посавски, према истом документу, склонио се код "''Срба, који контролишу велики део провинције Далмације''", и ту међ њима беше убијен од Борниног ујака (мајка Борне стога Српкиња).<ref name=":2" />
 
Северна граница била је на реци [[Сава|Сави]], а из описа сукоба са Мађарима види се да је и [[Мачва]] била део Србије и да је Часлав у њој боравио са својим двором и сродницима.<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref>
[[Датотека:Велики жупан Часлав бачен у Саву (око 950. године).jpg|220п|мини|десно|Смрт Часлава.]]
[[Датотека:HeFGz.jpg|220п|мини|десно|Романтичарска представа кнеза Часлава (19. век)]]
Византијски цар не помиње крај његове владавине, што већину историчара наводи на закључак да је он умро након завршетка списа, а обично се мисли да је дело настало у периоду од [[948]]. до [[952]]. године{{sfn|Ферјанчић|1959|p={{где}}}}. За поглавља о Јужним Словенима мисли се да су завршена [[949]]. године{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, или око [[950]]. године<ref name="Андрија" />. Неки историчари мисле да дело није завршено, то јест да је дописивано до Порфирогенитове смрти [[959]]. године, а из тога се може претпоставити да је Часлав био жив око [[960]]. године.<ref name="Станоје" /><ref name="ODB" />{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|20182019|p=177, 2410-26. са напоменома 57 и 8511}}{{sfn|Щавелев|2018|p=296-298, 306}} Постоји и претпоставка да је Часлав умро [[943]]. годину.{{sfn|Живковић|2006|p=}}
 
Последње године Чаславове владавине, његове борбе са Мађарима и погибија, описане су у ''„Летопису Попа Дукљанина“''. Иако се историчари слажу да је то дело непоуздано<ref name="Андрија" />{{sfn|Живковић|2006|p=}} и [[Фантастика|фантастично]]{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, поготово у деловима који се односе на време пре средине [[11. век|XI века]] (тј. [[1040]]. године),{{sfn|Живковић|2006|p=}} сматра се да би ови делови могли бити историјски тачни{{sfn|ИСН I|1981|p={{где}}}}, пошто одговарају тадашњем стању на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].
* {{Cite book|ref=harv|last=Щавелев|first =Алексей С|title =Трактат византийского императора Константина VII Багрянородного «Об управлении империей»: О датировках оригинала рукописи и его копии XI в. писца Михаила Роизаита (Paris. gr. 2009)|location=Москва|year=2018|url=https://www.academia.edu/36079269/The_Treatise_of_the_Byzantine_Emperor_Constantine_VII_Porphyrogenitus_De_Administrando_Imperio_The_Date_of_the_Original_Manuscript_and_its_Copy_of_the_11th_Century_by_a_scribe_Michael_Ro%C3%AFza%C3%AFtes_Paris_gr._2009_}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}}
* {{Cite|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|year=2019|title=Границе и војска код Срба и Хрвата у Х веку према De administrando imperio: Време стварања и двенеке исправке превода|year=2018преводa| url =https://www.academia.edu/3659875940215504/Granice_i_vojska_kod_Srba_i_Hrvata_u_10._veku_prema_DAI_Bijeljina_2018De_administrando_imperio_Time_of_creation_and_several_corrections_for_translation_08.pdf2019_}}
 
{{refend}}
Анониман корисник