Википедија

Популација (биологија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 109.93.200.178 (разговор) на последњу измену корисника Serbian Nickmen
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 6:
Савремена наука популације описује са два основна полазишта – у [[биологија|биолошком]] и [[статистика|статистичком]] смислу. [[Биологија|Биолошки]] гледано, популација се може шватити као просторно и временски релативно јасно ограничен систем склапања репродуктивних веза. Уобичајено је да се такве групе [[јединка|јединки]] означавају термином ''[[локална популација]]''.<ref>Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo,. ISBN 978-9958-9344-2-1.</ref><ref>Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York,. ISBN 978-0-231-02837-0 </ref><ref>Mader S. S. (2000): Human biology. McGraw-Hill, New York,. ISBN 978-0-07-290584-7;. ISBN 978-0-07-117940-9</ref>
 
Када је реч о [[човек|људским]] популацијама, с обзиром на ступањстепен затворености локалне популације, односно завичајне везаности и миграцијске активности становништва, постоје значајне разлике између сеоских (''руралних'') и градских (''урбаних'') средина. Тако, на пример, у различитим деловима света, сусрећу се готово апсолутно затворене руралне популације, тј. такве локалне популације у којима је огромна већина до сада регистрованих бракова склопљена међу особама исте завичајне припадности. Такве људске групе могу бити пример биолошки типичних популација. Истовремено, у урбаном [[становништво|становништву]] је веома тешко дефинирати границе локалне популације. Практично, она је дифузно уклопљена у систем популација одређених ужих и ширих региона. На тај начин постоји [[теорија|теоријска]] могућност одржавања репродуктивних веза међу свим деловима светског становништва, па се [[биологија|биолошки]] појам популације може односити и на целокупно [[Човек|човечанство]].<ref>Rischer C. E., Easton T. A. ( 19956): Focus on human biology. HarperCollins College Publishers, New York,. ISBN 978-0-06-501796-0.</ref><ref>Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, . ISBN 978-9958-9344-2-1.</ref>
 
У стандардном [[статистика|статистичком]] смислу, било која група случајно или селективно посматраних људи (проучавани [[узорак]]) може се назвати популацијом. Резултате таквих запажања и анализа треба, међутим, јасно разлучити од одговарајућих података [[репрезентација|репрезентативног]] карактера и, по могућности, повезати их са стварним или могућим стањем у природном систему репродуктивних односа. Како у биолошком тако и у статистичком смислу, под популацијом се подразумева и свјетско [[становништво]] у целини или у одређеним подручјима; (де)популацијом се, такође, означавају и процеси насељавања, односно расељавања посматраних региона и раста свеукупног човечанства или његових појединих делова.
Ред 42:
 
=== Структура популације ===
Узрасна структура обухвата бројчани однос између јединки које се налазе нау различитим ступњевимастадијумима [[онтогенетско развиће|развића]]. Када у популацији има више млађих јединки, онда она расте. Популација стагнира или опада (негативан раст) када су најзаступљеније старије јединке. Промена бројности једне популације у одређеном временском периоду је '''раст популације'''. Раст популације зависи од [[еколошки фактор|еколошких фактора]], потенцијала [[репродукција|размножавања]] и односа наталитета и морталитета.
 
== Хумана популација ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Популација_(биологија)”