Нервни систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 89:
 
==== Цевасти нервни систем ====
Цевасти нервни систем, и у свом најједноставнијем облику, знатно је функцијски сложенији од претходних. Имају га [[хордати]], у облику дуге и задебљале нервне цеви, на ледној страни тела. Предњи део је издиференциран у петоделни [[мозак]], а остатак чини [[кичмена мождина|кичмену мождину]]. СтупањСтепен њиховењиховог развијеностиразвоја је у директној вези је са ступањемстепеном [[еволуција|еволуцијскогеволуционог]] развоја и функцијскимфункционалним особеностимакарактеристикама рецепторских и ефекторских органа. У најразвијенијем облику јавља се код човека.
 
МозданоМождано-мождинска нервна цијевцев је заштићена [[хрскавичаво ткиво|хрскавицом]] или још моћнијим коштаним [[скелетни систем|скелетом]]. Њену непосредну унутрашњу заштиту од неповољних спољних утицаја осигуравају посебне опне. Путем богато разгранате мреже [[крв]]них судова оне истовремено учествују и у исхрани и дисању нервног ткива.
 
[[Рибе]] имају само једну такву опну, [[водоземци]], [[гмизавци]] и [[птице]] по две, а [[сисари]] - три. Споља је тврда опна (''дураdura mater''), а на мождано-мождинску површину, укључујући и мозданемождане вијуге и наборе, непосредно налијеженалеже мека опна (''pia mater''). Између њих је паучинаста опна. Сав простор између опни, мождане шупљине (4 мождане коморе) и канал кичмене мождине испуњава мождано-мождинска или цереброспинална течност. Из [[мозак|мозга]] полази 10-12 пари снажних можданих нерава, који по природи своје функције могу бити
* сензорни,
* моторни и
Ред 116:
* парасимпатикусни.
 
Основу симпатикусног нервног система чини симпатикусово стабло - два повезана ланца парних ганглија дуж бокова кичнене мождине и ганглије меду утробним органима. У парасимпатикусни систем укључени су мождани живац (луталац или вагус), комплекс крстачно-мождиних нерава, а његове ганглије су у унутрашњилн органима које инервирају. Деловање симпатикуса и парасимпатикуса међусобно је антагонистичко - исте функције један подстиче („симпатизира“), а други кочи. Зато је ступањстепен усаглашености њиховог деловања изузетно значајан за нормално одвијање свих животних процеса.
 
Центри аутономног дела нервног система налазе се у кичменој и продуженој мождини, а они главни - у међумозгу. То омогућава да се његово деловања ускладује и надопуњује са функцијама ЦНС.