Таира но Кијомори — разлика између измена

Због свог статуса лидера јединог преосталог клана ратника, Кијомори је био у положају да манипулише дворским ривалством између пензионисаног цара [[Го-Ширакаве|Го-Ширакаве]] и његовог сина, цара [[Нинђо|Нинђоа]]. Кроз ову манипулацију, Кијомори је успео да се домогне владиних редова, мада је већина његових унапређења, као и успех породице у стицању чинова и титула на суду био последица покровитељства Ширакаве. То је кулминирало 1167. године, када је Кијомори постао први члан двора из породице ратника који је именован у [[даиђо-даиђин]], главним министром владе и де факто администратором царске владе. Као што је била норма, убрзо се одрекао положаја и вође клана Таира, са циљем да одржи друштвени и политички престиж постизања највише дужности у земљи, али без ослобађања од дужности. То је била уобичајена пракса већ дуги низ година на највишим нивоима јапанске владе и чинећи то, Кијомори је утврдио своју снажну позицију у влади у Кјоту. Међутим, многи дворјани из традиционалних (нератничких) племићких породица били су мање него задовољни и Кијоморијевим достигнућем моћи, и оним како се односио према другим високим дворјанима. <ref>{{Cite book|title=A History of Japan to 1334.|last=Сансом|first=Џорџ|publisher=Stanford University Press|year=1958|isbn=0804705232|location=|pages=266-287}}</ref>{{rp|266–267}}

 

 

Истицањем моћи и богатства Таире и Кииомори-јевим монополом на власт, многи његови савезници, већина покрајинског самураја, па чак и чланови његовог сопственог клана, окренули су се против њега. Принц Моцхихито, брат цара Такакура, позвао је Кииомори-овог старог ривала клана Минамото да се подигне против Таира започевши Генпеи рат средином 1180. Кииомори је умро почетком следеће године од болести, оставивши свог сина Мунеморија да председава пад и уништавање Таира у рукама Минамота 1185. <ref>{{Cite book|title=A History of Japan to 1334.|last=Сансом|first=Џорџ|publisher=Stanford University Press|year=1958|isbn=0804705232|location=|pages=266-287}}</ref>{{rp|278–287}}