Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
Овај пораз приморао је Симеона да пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је, пред Бугарима, или, можда, Чаславом, побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а за њим је отишао део Срба.<ref name="ДАИ" />{{efn|Занимљиво је приметити да су напади Симеонових Бугара на Србију, а и пре напади кнеза Бориса, били успешни само када је са Бугарима вођен и неки члан српског владарског рода. Насупрот томе, напади на Србију у којима Симеон није успео добити подршку дела Срба били су неуспешни}} Одбеглог кнеза, вероватно је пратио део српске властеле, а можда и значајан део српске популације.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}} Бугарске војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу, али уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.<ref name="ДАИ" /> Међу историчарима постоји неслагање када се ово освајање Србије догодило, [[924]]. године,<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>{{sfn|Острогорски|1949|p=28}}<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> или [[926]]. године.{{sfn|Живковић|2006|p=}}
 
У време Захаријиног бега у Хрватску око 924. године, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводи да је Константин Порфирогенит писао да је у Хрватској била војска од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака, али постоји могућност да је превод био погрешан и да се описује 3.000 коњаника и 40.000 пешадинаца.<ref name="ДАИ" />{{sfn|Логос|2019|p=12-15. На хеленском реченица се може реконструисати као: «[ Ἰστέον ] ὅτι ἡ βαπτισμένη Χρωβατία ἐκβάλλει καβαλλαρικὸν ἕως τῶν ξ’ ᾷᾷ, πεζικὸν δὲ ἕως χιλιάδας ρ’ καὶ σαγήνας μέχρι τῶν π’ καὶ κονδούρας μέχρι τῶν ρ’ καὶ αἱ μὲν σαγῆναι ἔχουσιν ἀνὰ ἀνδρῶν μ’, αἱ δὲ κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν κ’, αἱ δὲ μικρότεραι κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν ι’. »Изгледа да исправљени превод на српски треба бити: „[Треба знати] да Крштеном Хрватском улива се и шири се коњице до 60 алагија [Алагијaлагиј је војна јединица која је имала од 50 до 400 војника, а овде се мисли на најмање провинцијске алагије који су имали по 50 коњаника], пешадије до 100 хиљада [Хиљадахиљада је и војна јединица у Византији која је имала 400 до 1.000 људи, а овде се мисли на најмање, тзв. непотпуне, хиљаде са по 400 пешадинаца], и до 80 сагена и до 100 кондура.”}} Такође, уследио је и потпуни пораз Бугара, који су напали Хрватску, можда у [[Босни]].<ref name="ДАИ" /> Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|2019|p=30-37}}
 
Према неким мишљењима у [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], описано је постављање на трон Србије [[Љутомир]]а, који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
Анониман корисник