Први енглески грађански рат — разлика између измена

}}

=== Победе ројалиста ===

 

Ни наредне године (1643) операције нису биле одлучније. Снаге обеју страна опседају, најчешће, утврђене градове, што доводи до мањих судара без значајнијих резултата. Посаде освојених градова често су ослобађане, што је продужавало рат. Снаге Парламента претрпеле су пораз [[Битка код Раундвеј Дауна (1643)|код Раундвеј Дауна]] ({{јез-енг|Roundway Down}}) 13. јула 1643, али је поновни поход ројалиста на [[Лондон]] одбијен [[Битка код Њуберија (1643)|код Њуберија]], 20. септембра. Ипак, узевши ратиште у целини, година се завршила у корист краља. Због тога је енглески Парламент средином септембра 1643. склопио савез са шкотским Парламентом за заједничку борбу против "''папистичке и бискупске фракције''" (ројалиста).<ref name="ВЕ2"/>

=== Интервенција шкотског Парламента ===

Почетком 1644. краљ је контролисао 2/3 Енглеске, али се ситуација убрзо изменила у корист снага Парламента. За вођење рата против краља образован је англо-шкотски одбор од 18 чланова, међу којима су били [[Роберт Есекс]] и [[Оливер Кромвел]], посланик града [[Кембриџ]]а. Шкотска армија од 18.000 пешака и 3.000 коњаника под командом [[Давид Лесли|Давида Леслија]], прешла је 19. јануара 1644. шкотско-енглеску границу. Снаге оба Парламента под командом Леслија и [[Томас Ферфекс|Томаса Ферфекса]] потукле су најпре ројалисте под Џ''оном Бајроном'' ({{јез-енг|John Byron}}) [[Битка код Нентвича (1644)|код Нентвича]] ({{јез-енг|Nantwich}}). До одлучујућег судара дошло је 2. децембра 1644. [[Битка код Марстон Мура|код Марстон Мура]], где су удружене снаге оба парламента победиле ројалисте. То је била највећа битка и прекретница целог рата, мада су ројалисти имали још појединачних успеха. Ројалисти су поново претрпели пораз код Њуберија 27. октобра, при покушају напада на Лондон. У тој бици Оливер Кромвел битно је допринео победи, и његов углед у војсци је порастао.<ref name="ВЕ2"/>