Алах — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
|||
Ред 2:
[[Датотека:Allah3.svg|250px|мини|десно|Ријеч ''Алах'' исписана [[исламска калиграфија|арапском калиграфијом]]]]
'''Алах''' ({{lang-ar|الله
Ријеч ''Алах'' је користио [[Арапи|арапски народ]] различитих
== Етимологија ==
[[Датотека:Component letters in Allah.svg|мини|десно|240п|Арапске компоненте које чине ријеч ''Алах'': {{ordered list |{{трансл|ar|[[Алеф (слово)#Арапски|alif]]}} |{{трансл|ar|[[Хамза#Hamzat waṣl|hamzat waṣl]]}} ({{lang|ar|همزة وصل}}) |{{трансл|ar|[[Ламед (слово)|lām]]}} |{{трансл|ar|lām}} |{{трансл|ar|[[шада|shaddah]]}} ({{lang|ar|شدة}}) |{{трансл|ar|[[алиф бодеж|alif khanjariyya]]}} ({{lang|ar|ألف خنجرية}}) |{{трансл|ar|[[хе (слово)|hāʾ]]}}}}]]
Етимологија ријечи {{трансл|ar|Allāh}} предмет је расправе још од времена класичних арапских филолога.<ref name="EI2-Ilah">{{cite journal |last1=MacDonald |first1=D. B. |title=Ilāh |journal=Encyclopaedia of Islam |date=24. 4. 2012 |volume=3 |issue=2 |page=1093 |doi=10.1163/1573-3912_islam_sim_352 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_SIM_3526 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Граматичари [[Хасан ел Басри|Басријеве школе]] сматрали су или да је настала спонтано ({{трансл|ar|murtajal}}) или као одређени облик {{трансл|ar|lāh}} (од глаголског коријена {{трансл|ar|lyh}}, који значи „скривен” или „узвишен”).<ref name=EI2-Ilah /> Остали сматрају да је ријеч позајмљена из [[сиријски језик|сиријског]] или хебрејског, али већина их је сматрала да је изведени облик настао скраћивањем [[арапски одређени члан|арапског одређеног члана]] {{трансл|ar|al-}} и ријечи {{трансл|ar|ilāh}} која се може превести као „божанство, бог” у {{трансл|ar|al-lāh}} које се преводи као „Божанство” ил „Бог”.<ref name=EI2-Ilah /> Већина данашњих научника прихвата ову теорију, док на теорију о позајмљеници из другог језика гледа са скептицизмом.<ref name="GodEoQ">{{cite journal |last1=Böwering |first1=Gerhard |title=God and his Attributes |journal=Encyclopaedia of the Qurʾān |date=2002 |volume=2 |page=318 |doi=10.1163/1875-3922_q3_eqcom_00075 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00075 |accessdate=28. 7. 2019 |publisher=Brill |language=en}}</ref>
[[Когнат]]и ријечи {{трансл|ar|Allāh}} постоје и у другим семитским језицима, укључујући хебрејске и [[арамејски језик|арамејски]].<ref name=Columbia /> Одговарајући арамејски облик је {{трансл|arc|Elah}} ({{јез|arc|אלה}}), али је његово емпатично стање {{трансл|arc|Elaha}} ({{јез|arc|אלהא}}). На [[библијски арамејски језик|библијском арамејском]] се записује као {{јез|arc|ܐܠܗܐ}} ({{трансл|arc|ʼĔlāhā}}), а на сиријском као {{јез|syc|ܐܲܠܵܗܵܐ}} ({{трансл|syc|ʼAlâhâ}}) како се и користи у [[сиријско хришћанство|сиријском хришћанству]], и оба израза имају једноставно значење „Бог”.<ref>{{cite web |title=The Comprehensive Aramaic Lexicon |url=http://cal.huc.edu/ |website=cal.huc.edu |accessdate=28. 7. 2019}}</ref> [[Библијски хебрејски језик|Библијски хебрејски]] углавном користи облик у множини (али функционална једнина) {{трансл|heb|Elohim}} ({{јез|heb|אלהים}}), а много ријеђе се користи облик у једнини {{трансл|heb|Eloah}} ({{јез|heb|אלוהּ}}).{{cn|date=2. 2019}}
== Употреба ==
=== Предисламски Арабљани ===
{{
Регионалне варијанте ријечи ''Алах'' јавиле су се у паганским и хришћанским предисламским натписима.<ref name="Robin304" /><ref>{{cite book |last1=Hitti |first1=Philip K. |title=History of The Arabs |date=2002 |publisher=Macmillan International Higher Education |isbn=
=== Хришћанство ===
Арамејска ријеч за „Бога” у језику асирских хришћана је {{трансл|arc|ʼĔlāhā}} или {{трансл|syc|ʼAlâhâ}}. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од аврамских религија, укључујући хришћане и Јевреје, користи се ријеч „Алах” са значењем „Бог”.<ref name="Columbia" /> Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за „Бога” осим „Алаха”.<ref name="Cambridge">{{cite book |last1=Lambton |first1=Ann Katherine Swynford |last2=Lewis |first2=Bernard |title=The Cambridge History of Islam: The central Islamic lands since 1918. Vol. 1B |date=1977 |publisher=Cambridge University Press |isbn=
Араби хришћани користе два облика инвокације који се налазе на почетку писаних радова. Они су усвојили муслиманску бисмилу ({{transl|ar|ALA|bismillāh}}) и створили сопствену тринитарну бисмилу већ у 8. вијеку.<ref name="Thomas">{{cite journal |last1=Burman |first1=Thomas |title=Religious Polemic and the Intellectual History of the Mozarabs, c.
▲Арамејска ријеч за „Бога” у језику асирских хришћана је {{трансл|arc|ʼĔlāhā}} или {{трансл|syc|ʼAlâhâ}}. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од аврамских религија, укључујући хришћане и Јевреје, користи се ријеч „Алах” са значењем „Бог”.<ref name="Columbia"/> Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за „Бога” осим „Алаха”.<ref name="Cambridge">{{cite book |last1=Lambton |first1=Ann Katherine Swynford |last2=Lewis |first2=Bernard |title=The Cambridge History of Islam: The central Islamic lands since 1918. Vol. 1B |date=1977 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521291354 |page=32 |url=https://books.google.com/books?id=j15MBH-FIwkC |language=en}}</ref> Чак и [[малтешки језик]] арапског поријека на Малти, чије је становништво скоро у потпуности католичко, користи ријеч {{јез|mt|Alla}} за „Бога”.<ref>{{cite news |last1=Howse |first1=Christopher |title=The Christians who call God 'Allah' |url=https://www.telegraph.co.uk/comment/columnists/christopherhowse/7110855/The-Christians-who-call-God-Allah.html |accessdate=29. 7. 2019 |date=30. 1. 2010 |language=en}}</ref> Арапи хришћани, на примјер, користе термине {{transl|ar|ALA|Allāh al-ab}} ({{lang|ar|الله الأب}}) за [[Бог Отац|Бога Оца]], {{transl|ar|ALA|Allāh al-ibn}} ({{lang|ar|الله الابن}}) за [[Бог Син|Бога Сина]] и {{transl|ar|ALA|Allāh al-rūḥ al-quds}} ({{lang|ar|الله الروح القدس}}) за [[Свети дух|Светог Духа]].<ref>{{cite book |last1=Diouri |first1=Mourad |title=Read and Write Arabic Script: A Teach Yourself Guide |date=2011 |publisher=McGraw Hill Professional |isbn=9780071774536 |page=56 |url=https://books.google.com/books?id=mzEiVpalK30C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
▲Араби хришћани користе два облика инвокације који се налазе на почетку писаних радова. Они су усвојили муслиманску бисмилу ({{transl|ar|ALA|bismillāh}}) и створили сопствену тринитарну бисмилу већ у 8. вијеку.<ref name="Thomas">{{cite journal |last1=Burman |first1=Thomas |title=Religious Polemic and the Intellectual History of the Mozarabs, c. 1050-1200 |date=1. 9. 1994 |page=93 |doi=10.1163/9789004247031 |url=https://doi.org/10.1163/9789004247031 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Муслиманска бисмила се чита: „У име Бога, Милостивог, Самилосног”, док се тринитарна бисмила чита: „У име Оца и Сина и Светог Духа, једног Бога”. Сиријска, латинска и грчка инвокација немају на крају ријечи „Једног Бога”. Овај додатак је направљен како би нагласио једнобожачки аспект тринитарног вјеровања и како би га учинили прихватљивијим за муслимане.<ref name="Thomas"/>
Према [[Маршал Хогдсон|Маршалу Хогдсону]], чини се да су у предисламским временима, поједини Арапи хришћани ишли на ходочашће у Кабу, пагански храм у то вријеме, у част Алаха као Бога творца.<ref>{{cite book |last1=Hodgson |first1=Marshall G. S. |title=The Venture of Islam: Conscience and History in a World Civilization |date=1974 |publisher=University of Chicago Press |page=156 |url=https://books.google.com/books?id=YGeDtgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
Линија 30 ⟶ 29:
Поједина археолошка ископавања довела су до открића древних предисламских натписа и гробница које су направили Арапи хришћани у рушевинама цркве у Ум ел Џималу на сјеверу Јордана, а које садрже ознаку Алах као прави име Бога, док су поједини гробови садржали имена као што су „Абд Алах” што значи „слуга/роб Алахов”.<ref>{{cite journal |last1=Bellamy |first1=James A. |title=Two Pre-Islamic Arabic Inscriptions Revised: Jabal Ramm and Umm Al-Jimāl |journal=Journal of the American Oriental Society |date=7. 1988 |volume=108 |issue=3 |pages=369 |doi=10.2307/603860 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=Littmann |first1=Enno |title=Semitic Inscriptions: Arabic Inscriptions |date=1949 |publisher=E.J. Brill |url=https://books.google.com/books?id=hNaTxgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
Име Алах се може наћи безброј пута у извјештајима и пописима имена хришћанских мученика у јужној Арабији, што свједоче древна сиријска документа о именима оних мученика из времена [[Химјарско краљевство|Химјарске]] и [[Краљевство Аксум|Аксумске краљевине]].<ref>{{cite book |last1=Jacob III |first1=Ignatius |title=Arab Martyrs of Himyar in the Syriac Documents |date=1966 |pages=9, 65, 66, 89 |url=https://archive.org/details/himyar_arab_martyrs_in_syriac_documents/page/n5 |accessdate=29. 7. 2019 |language=ar}}</ref> Хришћанин Абд Алах ибн Абу Бакр ибн Мухамед је убијен у Наџрану 552. године, јер је носио прстен на којем је писало „Алах је мој господар”.<ref>{{cite book |last1=Isḥāq |first1=Ibn |title=The Life of Muhammad: A Translation of Ishaq's Sirat Rasul Allah, with Introduction and Notes by A. Guillaume |date=1955 |publisher=Pakistan Branch, Oxford University |page=18 |url=https://books.google.com/books?id=j9c_swEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> У запису хришћанског мученика из 512. године, ознаке за Алаха се могу пронаћи на арапском и арамејском, у којима га означава као „Алах” или „Алаха”, док сам запис почиње изјавом „Уз помоћ Алаха”.<ref>{{cite book |last1=Grohmann |first1=Adolf |title=Arabische Paläographie: Das Schriftwesen ; Die Lapidarschrift. 2 |date=1971 |publisher=Hermann Böhlaus |pages=
У преисламском јевађељу, за Бога се користи назив „Алах”, а о томе свједоче и неке откривене арапске верзије Новог завјета које су записивали Арапи хришћани током предисламског доба у сјеверној и јужној Арабији.<ref>{{cite journal |last1=Winnett |first1=F. V. |title=Allah Before Islam |journal=The Muslim World |date=1938 |volume=28 |issue=3 |pages=239–248 |doi=10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x |url=https://doi.org/10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |issn=1478-1913}}</ref> Предисламски Арапи хришћани забиљежили су ратни поклич „О робови Алахови” ({{transl|ar|ALA|Ya La Ibad Allah}}) којим су призивали једни друге у борбу.<ref>{{cite book |last1=Shahid |first1=Irfan |title=Byzantium and the Arabs in the Fourth Century |date=1984 |publisher=Dumbarton Oaks |isbn=
=== Ислам ===
{{main|Бог у исламу}}
{{
[[Датотека:Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg|мини|лево|Табла на којој је приказано име „Алах” у [[Аја Софија|Аја Софији]], [[Истанбул]], Турска.]]
[[Датотека:Dcp7323-Edirne-Eski Camii Allah.jpg|мини|десно|150п|Алахов натпис изван [[Стара џамија (Једрене)|Старе џамије]] у [[Једрене|Једренама]], Турска.]]
У исламу, ''Алах'' је јединствено, свемоћно и једино божанство и [[Бог творац|творац свемира]] и једнак је са [[Бог у аврамским религијама|Богом у другим аврамских религија]].<ref name="Britannica" /><ref name="EncMMENA" />
Према исламском вјеровању, Алах је најчешћа ријеч за представљање Бога,<ref name="EoQ">Böwering, Gerhard, ''God and His Attributes'', Encyclopaedia of the Qurʼān, Brill, 2007.</ref> и понизну покорност његовој вољи, божијим уредбама и заповијестима које су темељ муслиманске вјере.<ref name="Britannica" />
У исламској традицији, постоји [[Имена Бога у исламу|деведесет девет имена Бога]] (''{{transl|ar|ALA|al-asmā’ al-ḥusná}}'' дословно значи: „најбоља имена” или „најљепша имена”), свако од којих призива особену карактеристику Алаха.<ref name="EncMMENA" /><ref name="Ben">{{cite book |last1=Bentley |first1=David |title=The 99 Beautiful Names for God for All the People of the Book |date=1999 |publisher=William Carey Library |isbn=
Већина муслимана користи непреведену арапску изреку [[Иншалах|{{transl|ar|ALA|in shā’ Allāh}}]] (са значењем „ако Бог жели”) када говори о будућим догађајима.<ref>{{cite book |last1=Gregg |first1=Gary S. |title=The Middle East: A Cultural Psychology |date=2005 |publisher=Oxford University Press |isbn=
Постоје одређени изрази хваљења Бога који се издвајају међу муслиманима, укључујући „{{transl|ar|ALA|[[тасбих|Subḥān Allāh]]}}” (светост Бога), „{{transl|ar|ALA|[[Елхамдулилах|al-ḥamdu lillāh]]}}” (слава Богу), „{{transl|ar|ALA|[[шехадет|lā ilāha illā Allāh]]}}” (нема божанства осим Бога) и „{{transl|ar|ALA|[[текбир|Allāhu akbar]]}}” (Бог је [нај]већи) као израз посвјећености сјећању на Бога ([[зикр]]).<ref>{{cite book |editor1-last=Ahmed |editor1-first=M. Mukarram |editor2-last=Syed |editor2-first=Muzaffar Husain |title=Encyclopaedia of Islam: Islam's campaign against evil |date=2005 |publisher=Anmol Publications |page=144 |url=https://books.google.ba/books?id=RMZwnQAACAAJ |language=en}}</ref> У [[Суфизам|суфијској]] пракси познатој као {{transl|ar|ALA|dhikr Allah}} (дословно „сјећање на Бога”), суфије понављају и разматрају име ''Алах'' или друга божанска имена уз контролисање свог дисања.<ref>{{cite book |last1=Ernst |first1=Carl W. |last2=Lawrence |first2=Bruce B. |title=Sufi Martyrs of Love: The Chishti Order in South Asia and Beyond |date=2002 |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=
Према [[Гергард Беверинг|Герхарду Беверингу]], у контрасту са предисламским арабијским [[политеизам|политеизмом]], Бог у исламу нема сараднике и пратиоце, нити постоји било какво сродство између Бога и [[Џин (натприродно биће)|џина]].<ref name="EoQ" /> Предисламски пагански Арапи су вјеровали у слијепу, моћну, неумољиву и неосјетљиву судбину над којом човјек нема контроле. Ово је замијењено исламском идејом моћног, али промишљеног и милосрдног Бога.<ref name="Britannica" />
Према [[Франсис Едвард Петерс|Франсису Едварду Петерсу]], „[[Куран]] инсистира, муслимани вјерују, а историчари потврђују да [[Мухамед]] и његови сљедбеници обожавају истог Бога као Јевреји ({{cite quran|29|46|style=nosup|expand=no}}). Куранов Алах је исти Бог творац који се обраћао [[Аврам]]у”. Петерс наводи да Куран портретише Алаха као моћнијег и удаљенијег од [[Јахве]], и као универзално божанство, за разлику од Јахве који блиско следи [[Израел]]ите.<ref>{{cite book |last1=Peters |first1=Francis E. |title=Islam, a Guide for Jews and Christians |date=2003 |publisher=Princeton University Press |isbn=
== Изговарање ==
Да би се арапска ријеч Алах правилно изговорила, треба се усредсредити на друго {{transl|ar|l}} ({{lang|ar|ل}}) у {{transl|ar|Allah}} ({{lang|ar|الله}}). Када ријечи Алах претходе самогласник {{transl|ar|a}} ({{lang|ar|فَتْحة}}) или самогласник {{transl|ar|u}} ({{lang|ar|ضَمّة}}), тада се [[Ламед (слово)#Лам|лам]] изговара са тврђим акцентом ({{transl|ar|tafkhīm}}). Ово тврдо лам је артикулирано са цијелом површином језика, а не само са врхом језика. Примјер, у сури {{cite quran|58|22|style=nosup|expand=no}}: {{transl|ar|man haddaAllah}} ({{lang|ar|مَنْ حَادَّ اللَّهَ}}), што значи „они који се супротстављају Алаху”.<ref name="ARABIC for NERDS">{{cite web |title=How do you pronounce „Allah” (الله) correctly? |url=https://www.arabic-for-nerds.com/pronunciation-allah/ |website=Arabic for Nerds |accessdate=12. 8. 2019 |language=en |date=16. 6. 2018}}</ref>
== Као позајмљеница ==▼
▲== Као позајмљеница ==
=== Европски језици ===
Језици који не користе израз Алах за означавање Бога, ипак могу садржати популарне изразе који користе ту ријеч. На примјер, због дугог присуства муслимана на Пиринејском полуострву, ријечи {{lang|es|ojalá}} у шпанском и {{lang|pt|oxalá}} у португалском постоје и данас, позајмљене из арапског {{transl|ar|inshalla}} ({{lang|ar|إن شاء الله}}). Ова фраза дословно значи „ако Бог жели” (у смислу „надам се”).<ref>{{cite book |last1=Baralt |first1=Luce López |title=Islam in Spanish Literature: From the Middle Ages to the Present |date=1992 |publisher=BRILL |isbn=9789004094604 |page=25 |url=https://books.google.ba/books?id=38R3YAZK-DYC |accessdate=12. 8. 2019 |language=en}}</ref> Њемачки пјесник [[Зигфрид Аугуст Малман]] је користио облик {{lang|de|Allah}} као наслов пјесме о врховном божанству,<ref>{{cite web |title=Allah by Siegfried August Mahlmann |url=https://allpoetry.com/poem/8566507-Allah-by-Siegfried-August-Mahlmann |website=allpoetry.com |accessdate=12. 8. 2019 |language=en}}</ref> иако је нејасно колико је исламске мисли намјеравао да пренесе.
Линија 71 ⟶ 69:
== Референце ==
{{
== Литература ==
Линија 80 ⟶ 78:
* {{Cite book|ref=harv|last=Peterson|title=Muhammad|first=Daniel C. Prophet of God|url=https://books.google.com/books?id=9zpbEj0xA_sC&pg=PA21|year=2007|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-0754-0|pages=21}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Berkey|first=Jonathan Porter|title=The Formation of Islam: Religion and Society in the Near East, 600-1800|url=https://books.google.com/books?id=mLV6lo4mvj0C&pg=PA42|year=2003|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-58813-3|pages=42}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hitti | first = Philip Khouri | title = History of the Arabs | publisher = Palgrave Macmillan |year=1970 |pages=
* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/881279782| title = The Gnostic Bible| last=Barnstone| first = Willis| last2=Meyer| first2 = Marvin W.| publisher = Shambhala Publications| others = |year=2009|isbn=
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=GKRybwb17WMC&pg=PA304| title = Arabia and Ethiopia. In The Oxford Handbook of Late Antiquity| last=Robin| first = Christian Julien| publisher = OUP USA|year=2012|isbn=
* {{cite book|author=The Unicode Consortium,|title=Unicode Standard 5.0|location=|publisher=Addison-Wesley|year=2006|isbn=978-0-321-48091-0|pages=}}, [https://web.archive.org/web/20080304160907/http://www.unicode.org/book/aboutbook.html About the Unicode Standard Version 5.0 Book]
{{refend}}
Линија 88 ⟶ 86:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Allah in calligraphy}}
* {{cite web |title=99 Names of Allah
* {{cite web |title=Concept of God in Islam , God meaning in Islam , Is Allah same as God ? |url=http://www.sultan.org/articles/god.html |website=www.sultan.org |language=en}}
* {{cite web |title=Who is Allah? |url=http://www.islam-info.ch/en/Who_is_Allah.htm |website=www.islam-info.ch |language=en}}
|