Старогрчка књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Хеленска књижевност''' обухвата [[Књижевност|књижевно]] стваралаштво које започиње [[Хомер]]овим [[Епика|еповима]] око [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]], а завршава се оквирно [[529]]. године нове ере, када је [[Византија|византијски]] цар [[Јустинијан]] затворио [[Платон]]ову Академију у [[Атина|Атини]], последњу [[Филозофија|филозофску]] школу у [[Антика|антици]]. Хеленска је књижевност не само пресудно утицала на формирање [[Римска књижевност|римске књижевности]], него је извршила огроман утицај и на целокупну потоњу [[Европа|европску]] књижевност, како у тематици тако и у обликовању готово свих књижевних врста. У временском распону од тринаест векова у антици – осам пре нове ере и пет нове ере – стварали су многи песници и прозни писци, који су језиком и [[Култура|културом]] Грци, али нису сви родом били Грци: освајања [[Александар Велики|Александра Великог]] проширила су грчку цивилизацију ван граница [[Античка Грчка|Хеладе]], те су главни градови Александрових наследника – [[Александрија]], [[Антиохија]] и други – постали већа средишта грчке цивилизације од старих грчких [[полис]]а.
Настанак [[Хомер|Хомерових]] епова, [[Илијада|Илијаде]] и [[Одисеја|Одисеје]], који се ставља око 800. ст. е., обично се узима за почетак хеленске књижевности. Међутим, ти су епови резултат дуге усмене традиције. Претпоставља се да је досељавање старогрчких племена на [[Балканско полуострво]] завршено око 1000. ст.е. и да је тада започело њихово насељавање по градским насељима.
{{Периоди у књижевности}}