Василије Симић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Рођен је [[10. јула]] 1866 г. у [[Београд]]<nowiki/>у, од оца [[Мијаило С. Симић|Мијаила С. Симића]] (1837-1901), члана [[Главна контрола Краљевине Србије|Главне Контроле Кнежевине и Краљевине Србије]] и [[Управа града Београда|Управе београдске]] и председника ("Старешине") неколико београдских општина (Варошког, [[Зграда Министарства правде у Београду|Теразијског]] и Палилулског кварта<ref>Ристић, Проф. др Милан et al. "Живети у Београду 1879-1889", Историјски Архив града Београда, у вези Симићевог оца - Мијаила Симића, в. стр. 56,75,81,95 и тд.</ref>), и мајке Милеве, рођ. Поповић, домаћице (1843-1910), [[Цинцари|Цинцарком]] из [[Шабац|Шапца]], пореклом из [[Крушево|Крушева]], [[Македонија]].
 
Од [[1860]]., Симићи ([[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]), живе на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]], најпре у својој породичној кући, а касније новоизграђеној шестоспратници на броју 28 (данас бр. 22)<ref>Акт Министарства унутрашњих дела Кнежевине Србије, бр. ПН. 1896 од 20/03/1860.</ref>. 1878., Васа je уписао Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања; [[1885]].године је матурирао.<ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, (1989). стр. 434.</ref> Након студијског боравка у [[Брисел]]у (1885.) и [[Лондон]]у, 1889. дипломирао је дипломирао права у Београду након чегаи језатим наставио стручна усавршавања на универзитетима у Паризу и Женеви, као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]];. 1891. се вратио у Србију и запослио као истражни судија за Град Београд, а затим је биопа именован на место судије у београдском првостепеном Варошком суду; краљевским указом бр. 10422 од 01/11/1897, Симић је био постављен за председника првостепеног шабачког суда;, а новим краљевским указом бр. 4064 од 21/03/1898, је био именован за председника првостепеног београдског Варошког суда. 04/11/1900, Симић је краљевским указом бр. 13103 био постављен за судију Апелационог суда у Београду, а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903 издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.
 
Био је у браку са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], гвожђарског велетрговца и власника најскупље продатог плаца у историји Београда (1936. г.), на месту некадашње [[Кафана "Албанија"|Кафане "Албаније"]], а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]] Трговачког фонда ("Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9], "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина").