Василије Симић — разлика између измена

Од [[1860]]., Симићи ([[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]), живе на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]], најпре у својој породичној кући, а касније новоизграђеној шестоспратници на броју 28 (данас бр. 22)<ref>Акт Министарства унутрашњих дела Кнежевине Србије, бр. ПН. 1896 од 20/03/1860.</ref>. 1878., Васа je уписао Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања; [[1885]].године је матурирао.<ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, (1989). стр. 434.</ref> Након студијског боравка у [[Брисел]]у (1885.) и [[Лондон]]у, 1889. дипломирао је дипломирао права у Београду након чегаи језатим наставио стручна усавршавања на универзитетима у Паризу и Женеви, као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]];. 1891. се вратио у Србију и запослио као истражни судија за Град Београд, а затим је биопа именован на место судије у београдском првостепеном Варошком суду; краљевским указом бр. 10422 од 01/11/1897, Симић је био постављен за председника првостепеног шабачког суда;, а новим краљевским указом бр. 4064 од 21/03/1898, је био именован за председника првостепеног београдског Варошког суда. 04/11/1900, Симић је краљевским указом бр. 13103 био постављен за судију Апелационог суда у Београду, а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903 издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.