Јосиф Михаиловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
}}
'''Јосиф Михаиловић''' ([[Тресонче]], [[15. април]] [[1887]] — [[Скопље]], [[11. март]] [[1941]]) био је ,[[архитектура|архитекта]], интелектуалац, дипломата, национални радник ије био градоначелник [[Скопље|Скопља]]<ref>"Политика", Београд 1929. године</ref> од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године. Најзаслужнији је за трансформацију Скопља из оријенталног, турског града у модеран, европски град<ref name="Јовановић" /><ref name="srbi.org.mk" />
 
== Биографија ==
 
РођенЈосиф Михаиловић је упо пореклу [[Мијаци|мијачкомМијак]]. Рођен је у мијачком селу [[Тресонче]]. Отац му је дунђер (градитељ) Михаило Ђорђевић, из фамилије Јуруковски<ref name= "Градители од Тресонче" />. Мајка Јосифа Михаиловића је Христина, унука мијачког главатара [[Ђурчин Кокале|Ђурчина Кокала]] из села [[Лазаропоље]].
 
Основну школу је завршио у Скопској Црној Гори, ниже разреде гимназије у Скопљу, а више у Српској Гимназији у Солуну. 1910 дипломира на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. 1911 одлази на једногодишње студијско путовање у северну Италију, где проучава Романску и Ренесансну архитектуру.
 
Током студија у Београду учествује у раду друштва Српска Браћа које је основао [[Голуб Јанић]]<ref>"Кратка Биографија Јосифа Михаиловића", Драгаш Денковић Београд 1965. године</ref>
 
Пре почетка [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] ступа у чету [[Доксим Михаиловић|Доксима Михаиловића]] у оквиру Добровољашког одреда под командом [[Војин Поповић|Војводе Вука]]. Тешко је рањен у врат и главу првог дана [[Кумановска битка|Кумановске битке]] 23. Октобра 1912, на вису Сртевица.<ref>"У чети Војводе Вука", Јосиф Михаиловић, Скопље 1932. године</ref>
 
Са почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] ступа као добровољац у Српску војску, где је додељен инжењерском одељењу Врховне команде. 1915 се повчачи са Српском војском преко албаније на [[Крф]].
 
Одлуком Владе Краљевине Србије, са Крфа одлази у Сједињене Америчке Државе, са задатком да прикупља помоћ и добровољце пореклом иѕ новоослобођених крајева Јужне Србије. У Америци стиче Југословенска и Републиканска убеђења, и у њој остаје све до 1922 године.
 
По повратку из Америке постаје један од оснивача грађевинског друштва Феникс, са којим ушествује у изградњи пруге Београд−Ужице. Период од 1926—1928 године, проводи у Енглеској, где завршава докторске студије на тему Вртних Градова.
 
1929 године, Краљ [[Александар I Карађорђевић]] га поставља за градоначелника Скопља, са задатком га претвори у град достојан бивше престонице [[Стефан Душан|Цара Душана]]<ref>"Кратка Биографија Јосифа Михаиловића", Драгаш Денковић Београд 1965. године</ref>.
 
Функцију Градоначелника обавља до 1936 године, када је смењен, као противник [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Разлог сукоба је покретање изградње хидроелектране Треска, у власништву града Скопља, од стране Јосифа Михаиловића, и одбијање понуде ѕа снабдевање струјом кроз концесију компанији у којој је пословне интересе имао Милан Стојадиновић.
 
1938 године се враћа на место градоначелника Скопња, и на тој позицији остаје до своје смрти 1941 године.
 
У погребној поворци током сахране Јосифа Михаиловића учествује преко 10 000 грађана Скопља.На погребу је чинодејствовао Митрополит Скопски г. Јосиф, са 30 свештеника. Радио Скопље је преносило сахрану уживо, а радио Београд је претходне вечери емитовало специјалну емисију о Јосифу Михаиловићу, у којој је гостовао [[Јеврем Томић]], градоначелник Београда<ref>"Време 14 март 1941. године</ref>.
 
== Породица ==
 
Јосиф Михаиловић се оженио Вукосавом Михаиловић, рођеном Смиљанић, професорком клавира 1936 године. Имао је две ћерке, [[Мирјану Михајловић−Ристивојевић]] (1938−2007), редовног професора [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонског Факултета Универзитета у Београду]], и Светлану Михаиловић (1941−1945)
 
== Референце ==
Линија 33 ⟶ 58:
}}
 
== Спољашње везе ==
{{commonscat-inline|Josif Mihajlović}}
{{Клица-биографија}}
 
{{Четници у Македонији}}
 
{{портал бар|Биографија}}
{{нормативна контрола}}