Нешов еквилибријум — разлика између измена

Концепт Нешовог еквилибријума у чистим стратегијама је први развио [[Антуан Курно]] у својој теорији [[олигопол]]а (1838.). Предузеђа бирају количину производа које ће да пусте на тржиште како би максимизовале свој профит. Међутим, најбоља количина производа једне фирме зависи од количине производа осталих. Курноов еквилибријум се дешава када свако предузеђе максимизује свој профит за дату количину производа осталих предузаћа, што је Нешов еквилибријум за чисте стратегије. Међутим, модерни концепт Нешовог еквилибријума у теорији игара је дефинисан у терминима мешовитих стратегија, где играчи бирају расподелу вероватноћа над могућим акцијама. Концепт Нешовог еквилибријума за мешовите стратегије су увели [[Џон фон Нојман]] и [[Оскар Моргенстерн]] у својој књизи објављеној 1944, ''Теорија игара и економског понашања''. Међутим, њихова анализа је била ограничена на врло специфичан случај [[нулта сума|игара са нултом сумом]].<ref>Игра са нултом сумом је игра у којој је добитак једног играча једнак губицима другог (или других) играча. Укупна сума добитака је једнака нули.</ref>. Они су показали да Нешов еквилибријум за мешовите стратегије постоји за све игре са нултом сумом које имају коначан скуп акција. Допринос који је [[Џон Форбс Неш]] 1951. дао у свом чланку ''Некооперативне игре'' је био у дефинисању Нешовог еквилибријума за мешовите стратегије за све игре са коначним скупом акција, и доказао да најмање један Нешов еквилибријум за мешовите стратегије мора да постоји.