Летње рачунање времена — разлика између измена

нема резимеа измене
Древне цивилизације су прилагођавале дневне распореде сунцу флексибилније него што то ДСТ чини, често делећи дневну светлост на 12 сати, без обзира на дневно време, тако да је сваки дан у пролеће постајао све дужи и краћи током јесени.<ref>{{cite journal|title=Daylight saving in ancient Rome |author= Berthold |journal= The Classical Journal |volume= 13 |issue= 6 |pages=450–451 |year=1918 }}</ref> На пример, [[Roman timekeeping|Римљани]] су мерили време [[Водени сат|воденим сатовима]] који су имали различите скале за различите месеце у години; на географској ширини Рима, трећи сат од изласка сунца ([[terce|-{''hora tertia''}-]]) почео би у 09:02 [[solar time|синодичког дана]] и трајао је 44 минута на зимском [[солстициј]]у, али је при летњим солстицију почињао у 06:58 и трајао 75 минута.<ref>{{cite book|title=Daily Life in Ancient Rome: The People and the City at the Height of the Empire |author =Jérôme Carcopino |publisher =Yale University Press |chapter =The days and hours of the Roman calendar |isbn =978-0-300-00031-3 |year=1968 |authorlink =Jérôme Carcopino }}</ref> Од 14. века надаље, једнаке дужине грађанских сати замењују неједнаке, тако да [[civil time|грађанско време]] више не варира по сезони. Неједнаки сати су и даље кориштени у неким традиционалним окружењима, као што су манастири на [[Света Гора|Светој Гори]]<ref>{{cite journal|journal=The Atlantic |year=2003 |volume =292 |issue =5 |pages=138–141 |title =The holy mountain |author =Robert Kaplan |authorlink =Robert D. Kaplan}}</ref> и у свим јеврејским церемонијама.<ref>{{cite book|last=Yitzhak|first=Hertzel Hillel|year=2006 |title =Tzel HeHarim: Tzitzit |chapter =When to recite the blessing |pages=53–58 |isbn =978-1-58330-292-7 |publisher =Feldheim |location =Nanuet, NY }}</ref>
 
[[Бенџамин Френклин]] је објавио пословицу „рано у кревет и рано устајање чини човека здравим, богатим и мудрим”,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=fgaUQc8NbTYC&pg=PA70 |title = The Facts on File dictionary of proverbs |first = Martin H. |last=Manser | publisher = [[Infobase Publishing]] |year=2007 |accessdate=26. 10. 2011|isbn=9780816066735 |pages=70 }}</ref><ref>{{cite book10book|url=https://books.google.com/books?id=EYiyAAAAIAAJ&pg=PA477 |title =Memoirs of Benjamin Franklin |author =Benjamin Franklin |author2 =William Temple Franklin |author3 =William Duane |publisher =McCarty & Davis|year=1834|accessdate =October 20, 2016|pages=477}}</ref> а објавио је и писмо у ''[[Journal de Paris|Журналу Париза]]'' током свог боравка као амерички изасланик у Француској (1776–1785) сугеришући да Парижани штеде на свећама тако што ће устајати раније да би користили јутарњу светлост.<ref>{{cite journal|last=Block|first=Seymour Stanton|title =Benjamin Franklin: America's inventor |journal =American History |year=2006 |url =http://www.historynet.com/benjamin-franklin-americas-inventor.htm }}</ref> У сатири из 1784. године предложио је опорезивање прозорских капака, рационирање свећа и буђење јавности звоњавом црквених звона и испаљивањем топова при изласку сунца.<ref name=Franklin>{{cite journal|author=Benjamin Franklin, writing anonymously |title =Aux auteurs du Journal |journal =Journal de Paris |date =April 26, 1784 |issue =117 |pages=511–513 |language =French }} Његово прво објављивање било је у часопису „-{Économie}-” у фанцуском преводу. [http://www.webexhibits.org/daylightsaving/franklin3.html Ревидирана енглеска верзија] [од 13. фебруара 2009] се обично назива „Економски пројекат”, што није Франклинов наслов; погледајте {{cite journal|author=A.O. Aldridge |title =Franklin's essay on daylight saving |journal =American Literature |volume =28 |issue =1 |pages=23–29 |year=1956 |doi =10.2307/2922719|jstor =2922719 }}</ref> Упркос широко присутној заблуди, Франклин у ствари није предложио ДСТ; Европа током 18. века није чак ни одржавала прецизне редове вожње. Међутим, то се променило, јер су жељезнички транспорт и комуникацијске мреже захтевали стандардизацију времена, на начин непознат у Франклиново доба.<ref>{{cite journal|last=Zerubavel|first=Eviatar|title =The standardization of time: a sociohistorical perspective |journal =The American Journal of Sociology |volume =88 |issue =1 |year=1982 |pages=1–23 |doi =10.1086/227631 |authorlink =Eviatar Zerubavel }}</ref>
 
== Европа и Америка ==
Анониман корисник