Летње рачунање времена — разлика између измена

м
Враћене измене 178.220.15.126 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes
м (Враћене измене 178.220.15.126 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes)
ознака: враћање
[[Датотека:DaylightSaving-World-Subdivisions.png|мини|350п|
{{legend|#1a80e6|Земље које прелазе на летње рачунање временaвремена}}
{{legend|#ef690a|Земље које су некада прелазиле на летње рачунање времена}}
 
{{legend|#c00000|Земље које никад нису прелазиле на летње рачунање времена}}
 
]]
'''Летње рачунање времена''' ({{Јез-енгл|daylight saving time – DST}}; или само '''летње време''') или '''летње указно време''', је договор по којем се преко лета часовник помера да би послеподнева имала више дневног светла него преподнева. Спроводи се тако што се службено време помери унапред у позну зиму или рано пролеће, а врати назад у јесен. Време се обично помера за један сат, али тачан број часова и датуми измена се одређују локално, и подложни су променама. Овакво подешавање доприноси бољем прилагођавању и већем искоришћавању дана и штедње енергије.<ref>{{cite web|title=Daylight Saving Time "fall back" doesn't equal sleep gain |url=https://www.health.harvard.edu/blog/daylight-saving-time-fall-back-doesnt-equal-sleep-gain-201311016836 |website=Harvard Health Publishing |publisher=Harvard Health Publishing |accessdate=14. 10. 2018|date=November 2013 }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.medicalwesthospital.org/daylight-savings-time.php|title=Adjusting to Daylight Savings Time|website=www.medicalwesthospital.org|accessdate=3. 2. 2019}}</ref> Летње указно време се најчешће користи у умереном појасу, због значајније разлике између дужине обданице (дневног светла) у различитим годишњим добима, док се у тропско-екваторском региону и поларним подручјима мање користи.<ref>{{cite web|title=Decretos sobre o Horário de Verão no Brasil |url=http://pcdsh01.on.br/DecHV.html |date=16. 9. 2008 |language=Portuguese |publisher=Time Service Dept., National Observatory, Brazil }}</ref> Мањина светске популације користи ДСТ, јер га Азија и Африка генерално не поштују.
 
Датум и време почетка и престанка летњег рачунања времена није стандардизован на нивоу света и начелно се разликује од државе до државе (мада је ЕУ ово регулисала а већина земаља Европе укљ. Србију је то преузела). Померање времена се у већини случајева врши у ноћи између суботе и недеље и то у 2 ч. - како би се умањио негативан утицај додатног или недостајућег сата на радно становништво, редове вожње и сл. На северној хемисфери, летње време почиње на пролеће, а завршава се на јесен. На јужној хемисфери, почетак и крај летњег времена је обрнут од северне. Већина модерних рачунарских [[Оперативни систем|оперативних система]] има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.
 
== Образложење ==
 
 
[[Индустријско друштво|Индустријализирана друштва]] обично прате распоред који се заснива на сату за дневне активности које се не мењају током године. Време дана када појединци почињу и завршавају посао или школу и координација [[Јавни превоз|масовног превоза]], на пример, обично остају константни током целе године. Насупрот томе, дневне рутине [[agrarian society|аграрног друштва]] за рад и лично понашање су у већој мери зависни од дужине дневних часова<ref name=Minnesota>{{cite news|title=Daylight savings time |url= http://www.house.leg.state.mn.us/hinfo/swkly/1995-96/select/time.txt |work= Session Weekly |publisher= Minnesota House Public Information Office |year=1991 |accessdate=7. 8. 2013 }}</ref><ref name=RoSPA>{{cite web|title=Single/Double Summer Time policy paper |date=October 2006 |publisher= Royal Society for the Prevention of Accidents |archiveurl= https://web.archive.org/web/20120913125519/http://www.rospa.com/RoadSafety/info/summertime_paper2006v2.pdf|archivedate=13. 9. 2012 |url= http://www.rospa.com/roadsafety/info/summertime_paper2006v2.pdf}}</ref> и од [[solar time|синодичког дана]], који се мења [[Годишње доба|сезонски]] због Земљиног [[Нагиб осе|нагиба осе]]. Северно и јужно од тропских подручја дневна светлост траје дуже лети и краће зими, а ефекат постаје већи што се више посматрач удаљава од тропа.
Древне цивилизације су прилагођавале дневне распореде сунцу флексибилније него што то ДСТ чини, често делећи дневну светлост на 12 сати, без обзира на дневно време, тако да је сваки дан у пролеће постајао све дужи и краћи током јесени.<ref>{{cite journal|title=Daylight saving in ancient Rome |author= Berthold |journal= The Classical Journal |volume= 13 |issue= 6 |pages=450–451 |year=1918 }}</ref> На пример, [[Roman timekeeping|Римљани]] су мерили време [[Водени сат|воденим сатовима]] који су имали различите скале за различите месеце у години; на географској ширини Рима, трећи сат од изласка сунца ([[terce|-{''hora tertia''}-]]) почео би у 09:02 [[solar time|синодичког дана]] и трајао је 44 минута на зимском [[солстициј]]у, али је при летњим солстицију почињао у 06:58 и трајао 75 минута.<ref>{{cite book|title=Daily Life in Ancient Rome: The People and the City at the Height of the Empire |author =Jérôme Carcopino |publisher =Yale University Press |chapter =The days and hours of the Roman calendar |isbn =978-0-300-00031-3 |year=1968 |authorlink =Jérôme Carcopino }}</ref> Од 14. века надаље, једнаке дужине грађанских сати замењују неједнаке, тако да [[civil time|грађанско време]] више не варира по сезони. Неједнаки сати су и даље кориштени у неким традиционалним окружењима, као што су манастири на [[Света Гора|Светој Гори]]<ref>{{cite journal|journal=The Atlantic |year=2003 |volume =292 |issue =5 |pages=138–141 |title =The holy mountain |author =Robert Kaplan |authorlink =Robert D. Kaplan}}</ref> и у свим јеврејским церемонијама.<ref>{{cite book|last=Yitzhak|first=Hertzel Hillel|year=2006 |title =Tzel HeHarim: Tzitzit |chapter =When to recite the blessing |pages=53–58 |isbn =978-1-58330-292-7 |publisher =Feldheim |location =Nanuet, NY }}</ref>
 
[[Бенџамин Френклин]] је објавио пословицу „рано у кревет и рано устајање чини човека здравим, богатим и мудрим”,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=fgaUQc8NbTYC&pg=PA70 |title = The Facts on File dictionary of proverbs |first = Martin H. |last=Manser | publisher = [[Infobase Publishing]] |year=2007 |accessdate=26. 10book10. 2011|isbn=9780816066735 |pages=70 }}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=EYiyAAAAIAAJ&pg=PA477 |title =Memoirs of Benjamin Franklin |author =Benjamin Franklin |author2 =William Temple Franklin |author3 =William Duane |publisher =McCarty & Davis|year=1834|accessdate =October 20, 2016|pages=477}}</ref> а објавио је и писмо у ''[[Journal de Paris|Журналу Париза]]'' током свог боравка као амерички изасланик у Француској (1776–1785) сугеришући да Парижани штеде на свећама тако што ће устајати раније да би користили јутарњу светлост.<ref>{{cite journal|last=Block|first=Seymour Stanton|title =Benjamin Franklin: America's inventor |journal =American History |year=2006 |url =http://www.historynet.com/benjamin-franklin-americas-inventor.htm }}</ref> У сатири из 1784. године предложио је опорезивање прозорских капака, рационирање свећа и буђење јавности звоњавом црквених звона и испаљивањем топова при изласку сунца.<ref name=Franklin>{{cite journal|author=Benjamin Franklin, writing anonymously |title =Aux auteurs du Journal |journal =Journal de Paris |date =April 26, 1784 |issue =117 |pages=511–513 |language =French }} Његово прво објављивање било је у часопису „-{Économie}-” у фанцуском преводу. [http://www.webexhibits.org/daylightsaving/franklin3.html Ревидирана енглеска верзија] [од 13. фебруара 2009] се обично назива „Економски пројекат”, што није Франклинов наслов; погледајте {{cite journal|author=A.O. Aldridge |title =Franklin's essay on daylight saving |journal =American Literature |volume =28 |issue =1 |pages=23–29 |year=1956 |doi =10.2307/2922719|jstor =2922719 }}</ref> Упркос широко присутној заблуди, Франклин у ствари није предложио ДСТ; Европа током 18. века није чак ни одржавала прецизне редове вожње. Међутим, то се променило, јер су жељезнички транспорт и комуникацијске мреже захтевали стандардизацију времена, на начин непознат у Франклиново доба.<ref>{{cite journal|last=Zerubavel|first=Eviatar|title =The standardization of time: a sociohistorical perspective |journal =The American Journal of Sociology |volume =88 |issue =1 |year=1982 |pages=1–23 |doi =10.1086/227631 |authorlink =Eviatar Zerubavel }}</ref>
 
== Европа и Америка ==