Багрем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 46.240.190.145 (разговор) на последњу измену корисника ADprom
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1:
{{Taxobox
| name = Багрем
| image = 2019-05-03 16 23 09 A Black Locust blooming in the Franklin Farm section of Oak Hill, Fairfax County, Virginia.jpg
| image = Robinia Pseudoacacia flower.JPG
| image_width = 240п
| image_caption = -{[[Цваст]]иБагрем у цвету}-
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
Ред 14:
| species = '''''R. pseudoacacia'''''
| binomial = ''-{Robinia pseudoacacia}-''
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}- 1753.
| range_map = Robinia pseudoacacia distribution map.png
| range_map_caption = Природни ареал врсте
Ред 23:
[[Корен]] је добро развијен.
 
[[Стабло]] може да нарасте до 25 -{m}-, а дебљинапрсни мупречник стабла може бити до 50 -{cm}-. [[Кора]] је тамносмеђа и избраздана. [[Изданак|Изданци]] су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови [[спирала|спирално]] [[распоред|распоређених]] [[троугао|троугластих]] [[трн]]ова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се [[пупољак|пупољци]] који су на тај начин скривенизаштићени. [[Лисни ожиљак]] је мали и неправилно [[потковица|потковичастог]] [[облик]]а. [[Крошња]] је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.
 
[[Лист]]ови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 [[елипса|елиптичних]] лиски, дугих 2-6 -{cm}- и 1-3 -{cm}- широких на 1-4 -{mm}- дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 -{cm}-. Багрем спада у усколисне биљке.
 
[[Цвет]]ови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте [[цваст]]и дуге до 20 -{cm}-. ЛепоПријатно [[мирис|миришу]] и [[медоносна биљка|медоносни]] су. Цвета од [[април]]а (уколико је топлије време) до [[мај]]а или [[јун]]а.
 
[[Плод]] је спљоштена и гола [[махуна]] тамносмеђе боје, преко 10 -{cm}- дуга и скоро 2 -{cm}- широка<ref name="flora"/>. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 [[семе]]на. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 -{mm}-, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом [[семењача|семењачом]] коју [[клица (биологија)|клица]] тешко пробија.
Ред 33:
== Ареал ==
У [[Северна Америка|Северној Америци]] расте у [[Пенсилванија|Пенсилванији]], на [[Апалачке планине|Апалачким планинама]] до [[север]]не [[Џорџија|Џорџије]], у [[југ|јужном]] [[Илиноис]]у, [[југозапад]]ној [[Индијана|Индијани]] и [[Арканзас]]у. У [[Европа|Европу]] је први пут унесена у [[Француска|Француску]], почетком 17. века<ref name="flora">Диклић Н. -{''R. pseudo-acacia'' L.}- 1753 У: Јосифовић М (-{ed}-.) 1972. [[Флора СР Србије]] -{IV}-. [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]: [[Београд]].</ref>.
 
 
== Значај ==
Багрем је веома значајан за [[пчеларство]], јер [[пчела|пчеле]] са његових мирисних цветова праве диван рани [[мед]] сакупљајући полен са његових мирисних цветова. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као ''лисник'' и користи се као храна ситнихситнијих домаћих животиња ([[овца|оваца]], [[коза]]), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања [[воћњак (Лозница)|воћњака]], [[малина]]ра и [[купина]]ра. У грађевинарству се користи и за израду [[паркет]]а који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно [[огрев]]но дрво.
 
== Узгој ==
Прилагођава се сваком типу [[тло|земљишта]], па се овом врстом [[пошумљавање|пошумљујупошумљавају]] терени попут [[пешчар]]а и [[бујица|бујичних]] подручја, али и голи терениголети. Има честу и разнолику употребу у [[хортикултура|хортикултури]], на пример за дрвореде или [[жива ограда|живе ограде]].
 
<center><gallery>
Robinia pseudacadia (Cortex).jpg|Кора
Robinia pseudoacacia bud1.jpg|Два трна око пупољка на нодусу гранчице
Robinia pseudoacacia leaf.JPG|Перасто сложен лист
Flowers of Robinia pseudoacacia.jpg|Гроздаста цваст
1024 Hummel auf Gewöhnlicher Robinie-2322.jpg|Зигоморфни петочлани цвет
20150225Robinia pseudoacacia.jpg|Махуне
Ac. pseud.-seeds-3.jpg|Семе
Robinia pseudoacacia kz10.jpg|Клијавац са примарним листовима који су прости
</gallery></center>
 
== Извори ==
Линија 45 ⟶ 57:
== Литература ==
* Шилић, Ч. 1990. Украсно дрвеће и грмље. [[Завод за уџбенике и наставна средства]]: Београд.
* Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига -{CLXXXII.}- Београд.
 
* Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
* Вукићевић, Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
* Грбић, М. (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда.
* Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство ''Лесная промышленность'', Москва.
* Hightshoe, G. L. (1988): Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. ISBN 10: 0442232748 ISBN 13: 9780442232740, Publisher: Van Nostrand Reinhold.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Robinia pseudoacacia}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Багрем