Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да — разлика између измена

* Рим­ске пут­не ма­пе — Табуле пеутингеријане ({{јез-лат|Tabu­la Pe­u­tin­ge­ri­a­na}}).

На обе картографије Бе­о­град је упи­сан под сво­јим нај­ста­ри­јим по­зна­тим име­ном, [[Сингидунум]] ({{јез-лат|Sin­gi­du­num}}).

Рим­ска пут­на кар­та све­та или Табула пеутингеријана, на­чи­ње­на је у об­ли­ку свит­ка са обе­ле­же­ном мре­жом глав­них и спо­ред­них пу­те­ва, на­се­ља, реч­них

то­кова, по­не­ком пла­ни­ном, као и са на­зи­ви­ма рим­ских по­кра­ји­на. На мапи су приказани и на­зна­че­ни рим­ски пу­те­ви који су во­ди­ли пре­ко те­ри­то­ри­је

 

[[Датотека:Tabula Peutingeriana Serbia.jpg|thumb|center|800px|<center>'''Појтингерова табла територије данашње Србије''' ({{јез-лат|Tabula Peutingeriane VII}}).{{напомена|У питању је копија, која се налази на папирном свитку, широком 0,34 и дугачком 6,75 метара.}}<br />Бројеви на табле приказују део станица на простору данашње Србије; 1. Singidunum (Београд), 2. Margum (Кулич, код Смедерева), 3. Viminacium (Костолац), 4. Idimmum (Медвеђа), 5. Horreum Margi (Ћуприја), 6. Praesidium Pompei (Бован, код Алексинца), 7. Naissus (Ниш), 8. Remesiana (Бела Паланка), 9. Turres (Пирот).<ref>{{cite web |url=http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cpksaobsrbije.htm |title=Зоран Симоновић: Путеви, каравански саобраћај и безбедност на путевима средњовековне Србије |publisher=Arhivnis.co.rs |date= |accessdate=13. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121027123134/http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cpksaobsrbije.htm |archive-date=27. 10. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>]]

Бројна до­стиг­ну­ћа ан­тич­ке на­у­ке у обла­сти астро­но­ми­је и ге­о­гра­фи­је си­сте­ма­ти­зо­ва­на су и об­је­ди­ње­на у ра­до­ви­ма Кла­у­ди­ја Пто­ло­ме­ја ({{јез-лат|Cla­u­di­us Pto­le­ma­eus 87—150}}), про­сла­вље­ног астро­но­ма и ге­о­гра­фа алек­сан­дриј­ске шко­ле. Те­ри­то­ри­ја Ср­би­је у овој систематизацији об­у­хва­ће­на је у окви­ри­ма рим­ских про­вин­ци­ја До­ње Па­но­ни­је и Гор­ње Ме­зи­је, али ипак у це­ли­ни гледано, њен опис оста­је на ни­воу гру­бе ге­о­граф­ске ски­це.

 

Не­по­зна­ва­ње те­ре­на обе­ле­жи­ће и об­но­вље­ну кар­то­гра­фи­ју 15. ве­ка а Београд и те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ће при­ка­зи­ва­на пре­ма Пто­ло­ме­је­вим, по­сред­ним из­во­ри­ма.<ref>Томовић Г. 1991 ''Србија на старим географским картама од антике до краја XVI века'', Београд.</ref>

[[Датотека:Ptolemy Cosmographia Pannonia+Danube.jpg|500px|мини|центар|Балканско полуострво на Птоломејевој карти]]

 

== Напомене ==