Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да — разлика између измена

Бројна до­стиг­ну­ћа ан­тич­ке на­у­ке у обла­сти астро­но­ми­је и ге­о­гра­фи­је си­сте­ма­ти­зо­ва­на су и об­је­ди­ње­на у ра­до­ви­ма Кла­у­ди­ја Пто­ло­ме­ја ({{јез-лат|Cla­u­di­us Pto­le­ma­eus 87—150}}), про­сла­вље­ног астро­но­ма и ге­о­гра­фа алек­сан­дриј­ске шко­ле. Те­ри­то­ри­ја Ср­би­је у овој систематизацији об­у­хва­ће­на је у окви­ри­ма рим­ских про­вин­ци­ја До­ње Па­но­ни­је и Гор­ње Ме­зи­је, али ипак у це­ли­ни гледано, њен опис оста­је на ни­воу гру­бе ге­о­граф­ске ски­це.

 

 

Међу 27 карата и 8 књига Птоломејеве „Географије“, односно на деветој табли Европе према латинском рукопису ''Urbinas 82'' записана су имена насеља међу којима и Singidunum (Београд), Taurunum (Земун) и Tricornium (Ритопек) на данашњој територији Београда. Градови су обележени топографским знацима, правоугаоником, а неки од њих другим графичким симболом који означава каструм. Карте прате текст Птоломејеве географије на којима се види положај и распоред важнијих насеља са назнакама врсте насеља и именима, али често исписаним на погрешном месту.