Холандски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Cartoons Serbia Official преместио је страницу Холандски језик на Низоземски језик преко преусмерења ознака: ново преусмерење |
Ispravljena pravopisna greška ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
||
Ред 1:
| име=холандски језик
| изговор=[ˈneːdərlɑnts]
| изворноиме={{lang|nl|Nederlands}}
| боја=Индоевропски
| државе=[[Краљевина Холандија]], [[Белгија]] (''[[Фландрија]]'' и [[Брисел]]), [[Суринам]], [[Аруба]], [[Холандски Антили]], [[Француска Фландрија]], [[Јужноафричка Република]]
| регија=западна [[Европа]], [[Кариби]], [[Јужна Америка]], [[Јужна Африка (регија)|Јужна Африка]]
| број=*матерњи: 22 милиона (2016)
* свеукупно: 28 милиона
| датум = 2012
| позиција = 37.
| пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
| пор2=[[Германски језици|германски]]
| пор3=[[Западногермански језици|западногермански]]
| пор4=[[Нисконемачки језик|нисконемачки]]
| пор5=[[Доњофраначки језици|доњофраначки]]
| писмо=[[латиница]] ([[холандски алфабет|холандска варијанта]])
| службени={{застава|Холандија}}<br />{{застава|Белгија}}<br />{{застава|Суринам}}<br />
{{застава|Аруба}}<br />{{застава|Курасао}}<br />{{застава|Свети Мартин (Холандија)}}<br /><hr />{{застава|Европска унија}}<br />{{застава|Бенелукс}}<br />{{застава|Унија јужноамеричких нација}}
| регулише=[[Холандска језичка унија]] (''{{lang|nl|Nederlandse Taalunie}}'')
|iso1=nl |iso2b=dut |iso2t=nld |iso3=nld
| мапа = Map Dutch World.png
| опис_мапе=<center>Распрострањеност холандског језика у свету</center><div align=left>
{{legend|#fedf65|Други језик}}
{{legend|#ff9900|Матерњи}}
{{legend|#ffcb5e|Административни}}
{{legend|#ff6633|Мањински}}</div>
| мапа2= Idioma neerlandés.PNG
| опис_мапе2=<center>Распрострањеност холандског језика у Западној Европи</center><div align=left>
{{legend|#0062FF|Већински језик}}
{{legend|#74B4FF|Мањински језик}}</div>
}}
'''Низоземски језик''' ''({{lang|nl|Nederlandse taal}})'' (изворно: ''{{lang|nl|duits der nederen landen}}'', односно ''{{lang|nl|de duitse taal der nederen landen}}''/њемачки језик ниских земаља, такође: ''{{lang|nl|Nederduits}}/ [[нисконемачки језик|доњоњемачки језик]]''; низоземски), према холандској регији [[Холандија|Холандији]], из чијих се нарјечја холандски књижевни језик ([[нисконемачки језик|доњоњемачки стандардни језик]]) првенствено развио, убраја се, као и [[немачки језик|њемачки језик]], у [[Германски језици|германску грану]] [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се назива '''фламанским језиком'''.
== Поријекло и развитак ==
''Холандски језик'' је један од [[Западногермански језици|западногерманских језика]]. Настао је из [[Доњофраначки језик|доњофраначког]] (једне од грана доњоњемачког) и других дијалеката доњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљама [[Франачка|Франачке]]" – сјеверозападно од [[Бенратер линија|Бенратер линије]]. [[Индогерманистика|Наука о индогерманским језицима]]/[[Германистика]] смјешта холандски језик као западну грану [[Доњоњемачки језик|доњоњемачког језика]] уз бок [[Доњосаски језик|доњосаског језика]] и [[Источнодоњоњемачки језик|источнодоњоњемачке]] гране њемачког језика. Говорници доњоњемачких (сјеверноњемачких) нарјечја и они који их разумију, у правилу су способни (већим дијелом) разумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније њемачке граматике, ова изјава додуше не вриједи и за говорнике холандског језика који науче њемачки.
Првобитно се, а и данас претежно, ''холандски'' говори у [[Холандија|Холандији]], фламанском дијелу [[Белгија|Белгије]], у [[Брисел]]у, као и у пограничним регијама [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Њемачке]]. На језичној граници према [[немачки језик|њемачкоме]] нарјечја ''холандског'' односно ''доњофраначког'' непримјетно прелазе у западносредњоњемачка нарјечја, која су такође [[Франачки језици|франачког]] поријекла.
Холандски се заснива на ''доњоњемачком књижевном језику'' 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајинā [[Брабант]] и [[Холандија (покрајина)|Холандије]]. Старија варијанта био је прекорегионални језик [[Ханза|Ханзе]], који је био у употреби у [[Антверпен]]у, [[Бриж]]у, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе из [[Француски језик|француског]] те у новије вријеме претежно [[Енглески језик|енглеског]] језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успијели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр. ''-{Oorlog'', ''lenen'', ''kiezen'', ''verbazen}-''). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале у [[Други гласовни помак у њемачкоме језику|промјени сугласника]] у њемачком књижевном језику.
== Историјски преглед ==
Историја холандског језика често се дијели на сљедеће фазе:
* '''Старохоландски''' (отприлике 800-1100.) – овим појмом означују се старофраначки дијалекти који су се простирали на данашњем холандском говорном подручју. Ти су дијалекти тек слабо утврђени, будући да су њихови трагови незнатни.
* Под '''средњохоландским''' (отприлике 1100-1500.) подразумијевају се фламанска и брабантска нарјечја доњофраначког која су делимично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздобља усменом предајом сачувана значајна дјела дворског и витешког пјесништва. Средњохоландски се обично звао "-{dietsch}-" или "-{dütsch}-".
* '''Новохоландски''' (од 16. стољећа) се напротив заснива на прекорегионалноме доњоњемачком књижевном језику (-{nederdytsch; nederduitsch;}- „средњодоњоњемачки"). Од 17. стољећа те посебно јако средином 20. стољећа доњоњемачки је у сјеверној Њемачкој поступно потискиван од књижевног њемачког (навластито у градовима) те данас још постоји само у облику регионалних дијалеката. У Фландрији, Брабанту и Холандији се међутим доњоњемачки развио у савремени холандски књижевни језик.
Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "-{Statenbijbel}-" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки превод Библије [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора у [[Дордрехт]]у те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика.
Даља значајна издања, која су утицала на настанак јединственог језика, била су први холандски граматички приручник ''-{Twe-sprack vande Nederduitsche letterkunst}-'', Шпигел, дјело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледне [[амстердам]]ске „Редеријкерскамер“ око 1584., и темељно дјело ''-{Aanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste}-'', које је 1650. написао Јуст ван ден Вондел.
== Географска распрострањеност ==
Осим у Краљевини Холандији и Белгији, холандски језик се у прошлости увелико користио и на сјеверу Француске, подручју знаном као ''Француска Холандија''. Данас га је на том подручју практично потпуно замијенио [[француски језик]].
Укупно на свијету постоји око 23 милиона изворних говорника овог језика, без бројања говорника [[африканс]]а, језика произашлог из холандског који се говори у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]].
== Службени статус ==
Холандски је [[службени језик]] Краљевине Холандије (која обухвата европску [[Холандија|Холандију]], [[Аруба|Арубу]] и [[Холандски Антили|Холандске Антиле]]). Такође је једини службени језик независне државе [[Суринам]], која је до [[1975]]. била дио Краљевине Холандије. У [[Белгија|Белгији]] има статус једног од трију службених језика државе, те службеног језика покрајине [[Фландрија|Фландрије]].
Један је од службених језика [[Европска унија|ЕУ]].
Од [[1980]]. тијело које регулише овај језик је ''-{Nederlandse Taalunie}-''. Задатак ове организације је усклађивање и поједностављивање разних књижевних и граматичких аспеката овог језика. Организација је такође задужена и за промоцију холандског језика.
Организација редовно издаје „зелену књижицу“ (''-{groen boekje}-''), списак службених ријечи холандског језика. Од [[2005]]. и [[Суринам]] је члан ове организације, тако да се сада уз белгијско-холандске, ту налазе и бројни суринамски изрази.
== Језици произашли из холандског ==
Блиски рођак холандског језика је африканс или африканерски језик који се говори у Јужноафричкој Републици и [[Намибија|Намибији]]. Овај језик је настао већином од разних дијалеката холандског из 17. стољећа. Говорници холандског језика обично могу разумјети и читати африканерски језик.
Такође постоји одређени број креолских језика холандског поријекла, већином у [[Индонезија|Индонезији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
== Дијалекти ==
Постоје разни дијалекти холандског, како у Холандији, тако и у Белгији. Обично се дијеле у сљедеће дијалектне групе:
[[Датотека:Dutch-dialects.svg|мини|десно|300п|Дијалекти холандског језика]]
А. '''Југозападна група (-{Zeeuws/West-Vlaams}-)'''
:1. [[западнофламански]], укључује [[Франс-Вламс]] у [[Цеувс|Цеувс-Вламс]]
B. '''Северозападна група'''
C. '''Североисточна група'''
D. '''Средишњосеверна група'''
E. '''Средишњојужна група'''
F. '''Југоисточна група'''
G. '''Суринам'''
== Примјери ==
{|
! српски || холандски
|--
| земља || -{aarde}-
|--
| небо || -{hemel }-
|--
| вода || -{water}-
|--
| ватра || -{vuur}-
|--
| мушкарац || -{man}-
|--
| жена || -{vrouw}-
|--
| јести || -{eten}-
|--
| пити || -{drinken}-
|--
| велики || -{groot}-
|--
| мали || -{klein}-
|--
| ноћ || -{nacht}-
|--
| дан || -{dag}-
|--
| играти (се) || -{spelen }-
|--
| ријеч || -{woord}-
|}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Dutch language}}
* [[Википедија:Транскрипција са холандског језика]]
* [http://www.taalunieversum.org/ Nederlandse Taalunie & Taalunieversum] (Холандска језичка унија)
* [http://www.dutchgrammar.com/ Граматика холандског језика на Интернету]
{{Службени језици ЕУ}}
{{Германски језици}}
[[Категорија:Холандски језик| ]]
[[Категорија:Западногермански језици]]
[[Категорија:Језици Холандије]]
[[Категорија:Језици Европске уније]]
[[Категорија:Језици Белгије]]
[[Категорија:Језици Суринама]]
| |||