Шурахбил ибн Хасана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 29:
'''Абу Абд Алах Шухрабил ибн Хасана''' (571 или 573–639) је био рани [[ислам]]ски преобраћеник, [[Асхаби|сахаба]] (пратилац [[ислам]]ског проповедника [[Мухамед]]а) и кључни заповедник [[Rашудинска војска|рашудинске војске]] током [[Муслиманско освајање Сирије и Египта|муслиманског освајања Леванта]].
== Младост ==
Шурахбилов отац је био извесни Абд Алах ибн Мутах, који је био члан [[Арапи|арапског]] племена [[Кинда]].<ref name="веза1">{{harvnb|Bosworth |1997, p. |pp=508.}}</ref> Шурахбил је добио име по мајци Хасани.<ref name="веза1" /> Кроз касније бракове своје мајке, био је повезан са [[курејшким]] клановима Зухре и Xумах из [[Мека|Меке]].<ref name="веза1" /> Шурахбил је био рани преобраћеник у [[ислам]] и убраја се међу ''[[Асхаби|сахабах]]'' (сапутници) исламског пророка [[Мухамед]]а.<ref name="веза1" /> Он је био део [[Друга миграција у Абисинију|друге муслиманске миграције]] у [[Етиопско царство|Абисинију]] из Меке да би избегао прогон паганског племена Курејша.<ref name="веза1" />
== Војна каријера ==
=== Битке за Мухамедовог живота и Ратови Рида ===
Ред 35:
<ref name="веза1" />
=== Освајање Леванта ===
Након муслиманске победе у ратовима Рида, Шурахбил је именован за заповедника једне од четири муслиманске војске послане да [[Муслиманско освајање Сирије и Египта|освоје Левант]] од [[Византијско царство|Византијског царства]] и његових [[Арапи|арапских]] [[Хришћанство|хришћанских]] савезника.<ref name="веза1" /><ref>{{harvnb|Donner |1981, p. |pp=114.}}</ref> Шурахбилова војска бројала је 7000 људи, а њена зона операција одговарала је територији [[Палестина Секунда|Палестина Секунде]].<ref name="веза1" /> Постоје оскудне појединости о Шурахбиловим походима.<ref name="веза1" /> Према историјама [[Ибн Исхак]]а и [[ел Вакиди]]ја, Шурахбил је био присутан током опсаде [[Босра|Босре]], коју је предводио [[Халид ибн ел Велид|Халид ибн ел Валид]] у мају 634. године.<ref name="веза3">{{harvnb|Donner |1981, p. |pp=129.}}</ref>Био је то први велики сиријски град који су освојили муслимани.<ref name="веза3" />
 
Касније, у јулу, Шурахбил је служио као заменик [[Амр ибн ел Ас|Амр Ибн ел Аса]] у одлучној победи против Византинаца у [[Битка код Аџнадајна|бици код Аџнадајна]], где су такође забележени значајни губици муслимана, између [[Рамла|Рамле]] и [[Бет Џибрин]]а.<ref name="веза3" /> Муслимани су очигледно прогонили Византијце на север и поразили их у [[Битка код Фахла|бици код Фахла]] у децембру 634 / јануар 635, где је Шурахбил такође био заменик војсковође.<ref>{{harvnb|Donner |1981, p. |pp=130.}}</ref> Према историчару из 8. века [[Сајф ибн Омар|Сајфу ибну Омеру]], Абу Убајда је напустио Шурахбила и Ибн ел Аса, који је био задужен за [[Пела (град)|Фахлу]] (Пела), и наставили су да опседају [[Бет шеан|Бајсан]] који се на крају након неколико дана предао након мањих сукоба.<ref>{{harvnb|Donner |1981, p. |pp=137.}}</ref> Шурахбил је вероватно командовао и одиграо главну улогу у хватању муслимана у [[Џераш|Гераси]] (Џераш) и на подручју [[Голанска висораван|Голана]] између краја 634. и почетка 635. година.<ref name="веза1" />
 
Након што је византијска војска под царем [[Ираклије]]м била упућена у [[Битка код Јармука|битку код Јармука]], Шурахбил је био задужен за освајање северне [[Палестина (регион)|Палестине]].<ref name="веза1" /><ref name="веза6">{{harvnb|Donner |1981, |pp. 152–153=152}}–153.</ref> То је постигао са изузетком [[Цезареја (Израел)|Цезареје]], коју су касније заузели други муслимански генерали након опсаде која је трајала неколико година.<ref name="веза1" />
== Смрт ==
Шурахбил је умро 639. од [[Емауска куга|куге у Амвасији]] у централној Палестини заједно са још једним од четири главна муслиманска команданта, [[Јазид ибн Аби Суфјан|Јазида ибн Аби Суфјана]]. Према историчару [[Ел Баладури|ел-Баладурију]] из 9. века, био је стар 69 година, док је историчар из 13. века [[Али ивн ел Атир|Ибн ел Атир]] написао да је умро у 67. години живота.