Новац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења |
|||
Ред 29:
== Историја новца ==
Пре настанка самог новца у данас нам познатом облику и сврси, његову основну функцију у она прадавна времена имала је на пример [[стока]], [[шкољке]], [[крзно]], [[житарице|жито]], [[какао]] и томе слично. О томе нам сведочи и сам стари латински назив за новац - -{''pecunia''}- (-{''pecus''}- - говедо). У свету нумизматике одавно су већ познате легенде о многим острвским народима [[
|author = Мизес, Людвиг фон
|title = Человеческая деятельность
Ред 49:
}}</ref>
Први новац, сличан данашњем, настаје у 7. веку пре Христа, дакле пре 2700 година. То се десило у малој држави која се звала [[Лидија]] у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Тај се прановац израђивао од електрума, приподне лугуре злата и сребра. Кроз будуће векове осим електрума се у изради новца користило [[злато]], [[сребро]], [[бакар]], [[бронза]], а последњих тек стотинак година још и [[никл|никал]] и [[гвожђе]]. Први су новци израђивани потпуно ручно и та се основна техника производње у ствари врло мало кроз време мењала све до [[16. век]]а када су настале прве машине за његово ковање. У [[1. век]]у наше ере постојао је занимљив пословни обичај додатног још обиљежавања новца симболима, монограмима или именима.
У античка времена старе Грчке и вечног града [[Рим]]а, те вријеме [[Британско царство|Британског царства]], новац су углавном издавале државе и њихови владари. На пример, [[Александар Велики]] (356-323 пне) велики Македонски краљ следи пример свога оца [[Филип II Македонски|Филипа II]], те на свом новцу приказује многобројна старогрчка бонжанства и њихове јунаке. Међу њима се посебно истицала сребрна тетрадрахма с ликом Херакла. Након Александрове смрти, наставило се са израдом таквог новца из сасвим једног једноставног разлога, био је врло угледно и цењено платежно средство у читавом тадашњем свету. Тако је на крају у ствари врло значајним био онај први корак замене лика Александра Великог с новца од стране његовог насљедника. А то је учинио Птоломеј I Сотер, краљ Египта, првенствено мотивисан све већим економским, војним и културним растом своје велике државе поред реке Нила. У старој Грчкој свака држава је имала своју владу која је имала пуно право да израђује свој новац. На таквим новцима углавном су се налазили ликови божанстава и јунака, који су државници сматрали заштитницима и као таквим их културно поштовали. Стари Грци су свој новац углавном звали тетрадрахма и дидрахма, отуда потиче и овај данашњи назив њихове службене националне валуте, драхма.
| |||