Новац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 29:
 
== Историја новца ==
Пре настанка самог новца у данас нам познатом облику и сврси, његову основну функцију у она прадавна времена имала је на пример [[стока]], [[шкољке]], [[крзно]], [[житарице|жито]], [[какао]] и томе слично. О томе нам сведочи и сам стари латински назив за новац - -{''pecunia''}- (-{''pecus''}- - говедо). У свету нумизматике одавно су већ познате легенде о многим острвским народима [[ПацификТихи океан|Пацифика]]а и [[Атлантски океан|Атлантског океана]], а који су у ту сврху користили морске шкољке. Што су биле егзотичније и ређе, имале су и већу вредност. Такође, постоје занимљиве приче из не тако далеких давнина о огромним комадима гранита те монолитних каменчића, које су неки далекоисточни народи користили као основно платежно средство своје културе. Са све већим развојем трговине, прекоморских истраживања, те ширења светског тржишта, снажно јача и потреба за изналажењем некаквог практичнијег и универзалнијег облика одређивања вредности.<ref>{{Cite book
|author = Мизес, Людвиг фон
|title = Человеческая деятельность
Ред 49:
}}</ref>
 
Први новац, сличан данашњем, настаје у 7. веку пре Христа, дакле пре 2700 година. То се десило у малој држави која се звала [[Лидија]] у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Тај се прановац израђивао од електрума, приподне лугуре злата и сребра. Кроз будуће векове осим електрума се у изради новца користило [[злато]], [[сребро]], [[бакар]], [[бронза]], а последњих тек стотинак година још и [[никл|никал]] и [[гвожђе]]. Први су новци израђивани потпуно ручно и та се основна техника производње у ствари врло мало кроз време мењала све до [[16. век]]а када су настале прве машине за његово ковање. У [[1. век]]у наше ере постојао је занимљив пословни обичај додатног још обиљежавања новца симболима, монограмима или именима.
 
У античка времена старе Грчке и вечног града [[Рим]]а, те вријеме [[Британско царство|Британског царства]], новац су углавном издавале државе и њихови владари. На пример, [[Александар Велики]] (356-323 пне) велики Македонски краљ следи пример свога оца [[Филип II Македонски|Филипа II]], те на свом новцу приказује многобројна старогрчка бонжанства и њихове јунаке. Међу њима се посебно истицала сребрна тетрадрахма с ликом Херакла. Након Александрове смрти, наставило се са израдом таквог новца из сасвим једног једноставног разлога, био је врло угледно и цењено платежно средство у читавом тадашњем свету. Тако је на крају у ствари врло значајним био онај први корак замене лика Александра Великог с новца од стране његовог насљедника. А то је учинио Птоломеј I Сотер, краљ Египта, првенствено мотивисан све већим економским, војним и културним растом своје велике државе поред реке Нила. У старој Грчкој свака држава је имала своју владу која је имала пуно право да израђује свој новац. На таквим новцима углавном су се налазили ликови божанстава и јунака, који су државници сматрали заштитницима и као таквим их културно поштовали. Стари Грци су свој новац углавном звали тетрадрахма и дидрахма, отуда потиче и овај данашњи назив њихове службене националне валуте, драхма.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Новац