Битка на Јармуку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 45:
* Григорије је трбало да нападне муслиманско десно крило, приближвајући се Емеси преко северозападне [[Месопотамија|Месопотамије]].
* Канатир је тебало да маршира дуж целог пута уз обалу и да заузме [[Бејрут]], одакле је трбало да нападне слабо брањени Дамаск са запада како би одсекао главну муслиманску војску од Емесе.
* Ваханове снаге је требало да нападну као резервне снаге
== Муслиманска стратегија ==
Ред 123:
[[Датотека:Mohammad adeel-day-6 phase-4.PNG|мини|десно|alt=day 6 phase 3, showing khalid's cavalry routed Byzantine cavalry off the field and attacking Byzantine left center at its rear.|Дан 6, Фаза 3.]]
[[Датотека:Mohammad adeel-day-6 phase-5.PNG|мини|десно|alt=day 6 last phase, showing general retreat of Byzantine army towards Wadi-ur-Ruqqad.|Дан 6, Последња фаза.]]
Дана 20. августа 636, последњег дана битке,{{sfn|Kaegi|1995|p=114}} Халид је спровео једноставан, али храбар план напада. Са својом нагомиланом коњичком групом намеравао је да потпуно одвуче византијску коњицу са бојишта тако да би пешадија, која је чинила главнину царске војске, остала без подршке коњице, и тако била изложена
<ref name="веза79" />
Ред 144:
== Процена ==
Битка на Јармуку може се сматрати јединственим примером у војној историји где је значајно слабија страна успела да надвлада бројчано надмоћнијег противника супериорнијом вештином својих војсковођа.
Византијске војсковође су дозволиле свом непријатељу да сам одабере бојиште. Чак ни тиме нису себе успели да доведу у значјнији тактички неповољни положај. Халид је све време знао да се суочава са бројчано надмоћнијим снагама
Због свог командовања на Јармуку, Халид ибн ел Валид се сматра једним од најбољих генерала у историји<ref name="веза9" /> и његова употреба коњаника током битке показала је колико је добро схватио потенцијалне снаге и слабости својих војника. Његова коњичка гарда брзо се селила са једне тачке на другу, стално мењајући ток догађаја где год би се појављивала, а онда исто тако брзо одгалопирала би да промени ток догађаја на другим местима на терену.<ref name="веза93">{{harvnb|Nicolle|1994|pp=87–89}}</ref>
Вахан и његови византијски заповедници нису успели да се носе са овим коњичким снагама и да ефикасно користе значајну предност своје војске.{{sfn|Kaegi|1995|p=137}} Византијска коњица никада није одиграла значајну улогу у борбама, и држала се у статично као резерва током већег дела битке која је трајала шест дана.<ref name="веза62" /> Никада нису продужавали своје нападе још ка напред
Првобитна Ираклијева стратегија, за уништење муслиманских трупа у Сирији, захтевала је брзо и вешто размештање трупа, али заповедници нису на терену показали довољно умећа да ово изведу. Иронично, на бојном пољу Јармука, Халид је на малом тактичком нивоу извео оно што је био Ираклијев главна стратешка замисао:успео је да брзо распореди своје снаге и да и да њима успешније маневрише на бојишту, Халид је био у стању да повремено концентрише довољно снага на одређеним локацијама на бојишту како би поразио бројнију византијску војску. Вахан никада није успео да искористи своју бројчану надмоћ, највеоватније због неповољног терена који је спречио боље распоређивање великих византијских снага . Међутим, ни у једном тренутку Вахан није покушао да сконцентрише већу силу како би извршио постигао пресудни удар.{{sfn|Kaegi|1995|p=143}} Иако је током пет дана био у офанзиви, његова борбена линија остала је изузетно статична. Све је ово у оштрој супротности са веома успешним офанзивним планом који је Халид извео последњег дана, када је практично све своје коњичке јединице реорганизовао и исакористио у великом маневру којим је и добио битку.<ref name="веза93" /> Џорџ Ф. Нафзигер, у својој књизи Ислам у рату, описује битку као:
| |||