Španska kolonizacija Amerike — разлика између измена

м
Бот: исправљам преусмерења
м (Бот: исправљам преусмерења)
[[File:Pendón real de Medina del Campo.svg|thumb|200px|Zastava španskih [[konkvistador]]a sa krunom Kastilje na crvenoj zastavi, koju su koristili [[Ernan Kortes]], [[Fransisko Pizaro]] i drugi]]
 
Prekomorska ekspanzija pod [[CrownКруна of CastileКастиље|Krunom Kastilje]] pokrenuta je pod kraljevskom vlašću, a prvi su je realizovali španski ''[[konkvistador]]i''. Izvršena je invazija Amerika i nove teritorije su inkorporirane u [[Шпанска империја|Špansko carstvo]], s izuzetkom [[Colonial Brazil|Brazil]]a, [[Canada under British rule|Kanade]], severoistoka [[SAD|Sjedinjenih Država]] i još nekoliko malih zemalja Južne Amerike i Kariba. Kruna je stvorila civilne i verske strukture za administraciju regiona. Motivacija za kolonijalnu ekspanziju bila je trgovina i širenje [[Католичка црква|katoličke]] vere putem preobražavanaj [[Indigenous peoples of theamerički Americasstarosedeoci|autohtonih]] žitelja.
 
Počevši od prispeća [[Кристифор Колумбо|Kristofora Kolumba]] na Karibe 1492. godine i nastavljajući kontrolu nad ogromnom teritorijom tokom više od tri veka, [[Шпанска империја|Špansko carstvo]] se proširilo na [[Антили|Karipska]] ostrva, polovinu [[Južna Amerika|Južne Amerike]], veći deo [[CentralСредња AmericaАмерика|Centralne Amerike]] i veći deo [[NorthСеверна AmericaАмерика|Severne Amerike]] (uključujući današnji) [[Meksiko]], [[FloridaФлорида (Тревизо)|Floridu]], i [[Southwesternјугозапад United States(САД)|jugozapadne]] i primorske [[West Coast of the United States|pacifičko obalske]] regione [[SAD|Sjedinjenih Država]]. Procenjuje se da je tokom kolonijalnog perioda (1492-1832) ukupno 1,86 miliona Španaca naseljeno u Americi, a dodatnih 3,5 miliona je doseljeno tokom postkolonijalne ere (1850-1950); procena je da je u 16. veku naseljeno 250.000, a većina tokom 18. veka, jer je imigraciju podstakla nova dinastija Burbon. Suprotno tome, [[Indigenousamerički peoples of the Americasstarosedeoci#European colonization|veličina autohtone populacije]] je redukovana za procenjenih 80% tokom prvog veka i po nakon Kolumbovih putovanja, prevashodno širenjem [[Oldстари Worldсвет|afroevroazijskih]] [[Infectionинфекција|bolesti]].<ref name="Histoire">"La catastrophe démographique" (The Demographic Catastrophe) in ''[[L'Histoire]]'' n°322, July–August 2007, p. 17</ref> Ovo se može smatrati prvim [[genocid]]nim aktom velikog obima u [[Genocides in history#1490 to 1914|modernom dobu]],<ref>{{cite book|last=Forsythe|first=David P.|title=Encyclopedia of Human Rights, Volume 4|year=2009|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0195334029|p=297|ref= harv}}</ref> iako je ova tvrdnja osporena zbog uvođenja bolesti, koje se smatrju nusproduktom [[Columbian exchange|kolumbijske razmene]]. [[Местици|Rasno mešanje]] bilo je centralni proces u španskoj kolonizaciji Amerike, i ultimatno je dovelo do [[Латинска Америка|latinoameričkog]] identiteta, koji kombinuje [[hispano]] i [[Indigenous peoples of theamerički Americasstarosedeoci|indijanske]] kulture.
 
Španija je uživala u kulturnom [[Златни век шпанске књижевности|zlatnom dobu]] u šesnaestom i sedamnaestom veku, kada su srebro i zlato iz američkih rudnika sve više finansirali dugi niz evropskih i severnoafričkih ratova. Početkom 19. veka [[Борба за независност Латинске Америке|Špansko američki ratovi za nezavisnost]] rezultirali su secesijom i kasnijom [[Балканизација|balkanizacijom]] većine španskih kolonija u Americi, osim [[KubaКуба|Kube]] i [[Portoriko|Portorika]], koji su konačno napušteni 1898, posle [[Шпанско-амерички рат|Špansko-američkog rata]], zajedno sa [[Gvam]]om i [[Filipini]]ma u Tihom okeanu. Španski gubitak ovih poslednjih teritorija politički je okončao špansku vlast u Americi.
 
== Osvajanja ==
[[File:Banner of arms crown of Castille Habsbourg style.svg|thumb|upright=0.55|<center><hr />[[IberianПиринејско Peninsulaполуострво|Iberijska]] teritorija [[CrownКруна of CastileКастиље|Krune Kastilje]]. [[File:Crown of Castile.png|90px]].<hr />Prekomorska severna teritorija Krune Kastilje (Nova Španija i Filipini) [[File:Mapa del Virreinato de la Nueva España (1794).svg|120px]]<hr />Prekomorska južna teritorija Krune Kastilje (Peru, Nova Granada i Río de la Plata) [[File:SpanishSouthAmerica.png|70px]]</center>]]
 
Katolički monasi [[IsabellaИзабела I ofод CastileКастиље|Izabela od Kastilje]], kraljica [[CrownКруна of CastileКастиље|Kastilje]] i njen muž [[Ferdinandфернандо II ofод AragonАрагона|kralj Ferdinando]], kralj [[Crown ofКруна AragonАрагона|Aragona]], vodili su politiku zajedničke vladavine svojih kraljevstava i stvorili jedinstvenu [[Španska monarhija|Špansku monarhiju]]. Iako su Kastiljom i Aragonom zajedno vladali njihovi monarsi, oni su ostali odvojena kraljevstva. Katolički monarsi dali su zvanično odobrenje za planove đenovskog pomorca [[Кристифор Колумбо|Kristofora Kolumba]] za putovanje u Indiju plovidbom na zapad. Finansiranje je stiglo od kraljice Kastilje, tako da se profit od španske ekspedicije pretočio u Kastilju. U proširenju španskog suvereniteta na njihove prekomorske teritorije, vlast nad ekspedicijama otkrivanja, osvajanja i naseljavanja pripadala je u monarhiji.<ref>Ida Altman, S.L. Cline, and Javier Pescador, ''The Early History of Greater Mexico,'' Pearson, 2003 pp. 35–36.</ref>
 
== Reference ==
1.572.075

измена