Царина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 1:
{{Друго значење 2}}
'''Царина''' представља обавезу увозника-извозника да, у моменту када роба прелази [[национална граница|националну границу]], плати прописану суму новца у корист државе. Царина представља врсту посредног [[порез]]а који се наплаћује када роба прелази царинску линију. Циљ царине није да повећа државни приход, већ заштита домаће производње, нарочито оне која тек почиње да се развија. Царине предствљају стабилан и дугорочан инструмент регулисања [[спољна трговина|спољне трговине]] и заштите домаћег [[тржиште|тржишта]]. У већини земаља царинска тарифа се прописује [[Закон (право)|закон]]ом. [[Царина|Царинска тарифа]] не може да се мења од случаја до случаја и према тренутној потреби као други инструменти спољнотрговинске политике.
Тарифе могу бити фиксне (константна сума по јединици увезене робе или проценат цене) или променљиве (износ варира у зависности од цене). Опорезивањем увоза значи да ће људи мање куповати, јер постајe скупљи. Намера је да уместо тога купују локалне производе - подстичући економију земље. Тарифе стога пружају подстицај за развој производње и замену увоза домаћим производима. Тарифе имају за циљ смањење притиска стране конкуренције и смањење трговинског дефицита. Историјски су оправдаване као средство за заштиту [[Infant industry argument|индустрије у настанку]] и омогућавање [[import substitution industrialization|супституције увоза индустријализацијом]]. Тарифе се такође могу користити за исправљање вештачки ниских цена за одређену увезену робу, због „дампинга”, извозних субвенција или манипулације валутама.
Међу економистима је готово једногласан консензус да тарифе негативно утичу на економски раст и економско благостање, док слободна трговина и смањење [[Трговинска баријера|трговинских баријера]] позитивно утичу на економски раст.<ref name="See P 19942">See P.Krugman, «The Narrow and Broad Arguments for Free Trade», American Economic Review, Papers and Proceedings, 83(3), 1993 ; and P.Krugman, Peddling Prosperity: Economic Sense and Nonsense in the Age of Diminished Expectations, New York, W.W. Norton & Company, 1994.</ref><ref name="IGMFreeTrade2">{{cite web|url=http://www.igmchicago.org/surveys/free-trade|title=Free Trade|date=March 13, 2012|publisher=IGM Forum|language=en-US}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.igmchicago.org/surveys/import-duties|title=Import Duties|date=October 4, 2016|publisher=IGM Forum|language=en-US}}</ref><ref>[[Грег Манкју|N. Gregory Mankiw]], [https://www.nytimes.com/2015/04/26/upshot/economists-actually-agree-on-this-point-the-wisdom-of-free-trade.html Economists Actually Agree on This: The Wisdom of Free Trade], ''New York Times'' (April 24, 2015): "Economists are famous for disagreeing with one another.... But economists reach near unanimity on some topics, including international trade."</ref><ref>[[William Poole (economist)|William Poole]], [https://core.ac.uk/download/pdf/6958854.pdf Free Trade: Why Are Economists and Noneconomists So Far Apart], ''Federal Reserve Bank of St. Louis Review'', September/October 2004, 86(5), pp. 1: "most observers agree that '[t]he consensus among mainstream economists on the desirability of free trade remains almost universal.'"</ref><ref>{{cite web|url=http://www.igmchicago.org/surveys/trade-within-europe|title=Trade Within Europe {{!}} IGM Forum|website=www.igmchicago.org|language=en-US|access-date=2017-06-24}}</ref> Међутим, [[liberalization of trade|либерализација трговине]] може узроковати знатне и неједнако расподељене губитке, и економску дислокацију радника у увозно конкурентним секторима.<ref name="IGMFreeTrade2" />
== Врсте царине ==
| |||