Пећина — разлика између измена

'''Пећина''' или '''спиља'''/'''спила'''/'''шпиља''' представља подземну просторију у [[земљина кора|Земљиној кори]],<ref>Whitney, W. D. (1889). "Cave, n.1." def. 1. ''The Century dictionary: An encyclopedic lexicon of the English language'' (Vol. 1, p. 871). New York: The Century Co.</ref><ref>"Cave" ''Oxford English Dictionary'' Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) © Oxford University Press 2009</ref> насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама [[гипс]]а, [[со]]ли, [[магматске стене|магматским стенама]], [[Конгломерат (геологија)|конгломерат]]има, [[бреча]]ма па чак и [[лед]]у. Реч ''пећина'' се такође може односити на знатно мање отворе као што су [[sea cave|морске пећине]], [[Окапина|окапине]], и [[grottoгрото (Текоман)|гротови]], иако је строго говорећи пећина егзогена, што значи да је дубља од ширине свог отвара,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=jUm0BQAAQBAJ&pg=PA304&lpg=PA304|page=304|title=California Archaeology|first=Michael J.|last=Moratto|publisher=Academic Press|year=2014|isbn=9781483277356}}</ref> а окапине су ендогене.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OEODBAAAQBAJ&pg=PA142|title=Reconstructing Quaternary Environments|last=Lowe|first=J. John|last2=Walker|first2=Michael J. C.|date=2014|publisher=Routledge|isbn=9781317753711|pages=141–42}}</ref>

Некомплетни број пећина у свету износи 2424, од тога 1075 је дубљих од 300 метара а 1628 дужих од 3 км. Према државама пописано их је. [[Албанија]] 4; [[Алжир]] 6; [[Аргентина]] 1; [[Аустралија]], 30; [[Аустрија]], 119; [[Бахаме|Бахами]], 1; [[Белгија]] 7; [[Белизе]], 9; [[Бермуди|Бермуда]], 1; [[Боливија]] 1; [[Босна и Херцеговина]], 1; [[Бразил]] 24; [[Бугарска]] 23; [[Канада]], 21; [[Кина]], 10; [[Колумбија]] 2; [[Костарика]] 1; [[Хрватска]] 30; [[Куба]], 17; [[Чешка]] 4; [[Еквадор]] 1; [[Етиопија]] 2; [[Француска]] 448; Француска/Шпанија 2; [[Јерменија|Арменија]] 1; [[Грузија]] 36; [[Русија]] 35; [[Туркменистан]] 3; [[Украјина]] 14; Украјина/Молдавија 1; [[Узбекистан]] 7; [[Њемачка|Немачка]] 27; [[Грчка]] 11; [[Гватемала]] 6; [[Хондурас]] 1; [[Мађарска]] 9; Мађарска/Словачка 1; [[Исланд]] 1; [[Индија]] 5; [[Индонезија]] 7; [[Иран]] 1; [[Ирска]] 8; [[Италија]] 236; [[Јамајка]] 7; [[Јапан]] 19; [[Кенија]] 1; [[Лаос]] 4; [[ЛибанонЛибан]]он 6; [[Либија]] 3; [[Луксембург]] 1; [[Мадагаскар]] 14; [[Малезија]] 10; [[Мексико]] 232; [[Црна Гора]] 3; [[Мароко]] 7; [[Намибија]] 1; [[Непал]] 1; [[Нова Каледонија]] 3; [[Папуа Нова Гвинеја]] 17; [[Нови Зеланд]] 38; [[Норвешка]] 10; [[Оман]] 1; [[Пакистан]] 1; [[Перу]] 3; [[Филипини]] 9; [[Пољска]] 11; [[Португалија|Португал]] 2; [[Порторико]] 3; [[Доминиканска Република]] 3; [[Румунија]] 43; [[Јужна Кореја]] 4; [[Словачка]] 10; [[Словенија]] 39; [[Јужноафричка Република]] 8; [[Шпанија]] 138; [[Шведска]] 2; [[Швајцарска]] 55; [[Сирија]] 1; [[Танзанија]] 2; [[Тајланд]] 7; [[Тунис]] 1; [[Турска]] 24; [[Уједињено Краљевство]] 41; [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 439; [[Венецуела]] 14; [[Вијетнам]] 7; [[Демократска Република Конго|ДР Конго]] 2; [[Зимбабве]]

Речне пећине су, у морфолошком и хидрографском погледу, најзначајнији облици у унутрашњости кречњачких маса. Кроз њих, компликованим системима подземних канала, теку праве „пећинске реке”. У великом броју случајева ове реке су разгранате попут површинских подземних токова. Пећинске реке могу отицати слободно-гравитационо, под деловањем Земљине [[Гравитација|гравитације]] или асцедентно, под утицајем [[Хидростатички притисакхидростатика|хидростатичког притиска]].

Суве пећине сачињава мрежа пећинских канала који су стално ван хидрографске функције. Према броју отвора оне се могу поделити на „затворене” и суве тунелске пећине. Морфолошко-хидролошка еволуција ових пећина, кроз које више не протичу речни токови, везана је за рад воде прокапнице и за процес обурвавања пећинских таваница. Корозивним деловањем воде прокапнице (понируће воде од атмосферских падавина) шире се пукотине на таваницама пећине и оне нарастају у висину. Рад воде прокапнице је и акумулативан. Акумулативан рад манифестује се у стварању [[пећински накит|пећинског накита]]. Примери сувих пећина су [[Преконошка пећина]] (у [[Сврљишке планине|Сврљишким планинама]]), [[Велика Атула |Велика Атула]] на [[Бељаница|Бељаници]], [[Владикине плоче (кањон)|Владикине плоче]] у долини [[Височица|Височице]] итд. Суве пећине представљају далеко одмакли стадијум морфолошко-хидролошке еволуције пећина и [[Крас (геоморфологија)|крас]]а уопште.

Сложене пећине имају разгранате системе подземних канала који се међусобно преплићу на различите начине. Канали ових пећина могу бити распоређени у различитим нивоима, у виду спратова. Примери сложених пећина су [[ЗлотскаЛазарева пећина|Злотска]] и Цанетова. Злотска пећина има 10 канала дужине 1 560 m. [[Цанетова пећина]], у долини Замне, је краћа иако се одликује већим бројем канала (18 канала дужине 424 m).<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=322-327}}</ref>